Српска почиње градити плиновод, Федерацију “брине” за чији плин

Плиновод Шепак – Нови Град Власти у Републици Српској представљају као стратешки енергетски пројект вриједан више од милијарде конвертибилних марака. У Федерацији сматрају како му је исплативост упитна.

Влада Републике Српске у студеноме прошле године донијела је одлуку о давању сугласности за реализацију пројекта изградње магистралног плиновода Шепак – Нови Град, као пројекта од стратешког значаја према Стратегији развоја енергетике Републике Српске до 2035. године.

Пројект обухваћа три фазе – изградњу дијела трасе Шепак – Бања Лука, изградњу прикључних плиновода према опћинама и градовима те изградњу дијела плиновода од Бање Луке до Новог Града. Носитељ активности је подузеће Сарајевогас а.д. Источно Сарајево.

То је подузеће 29. просинца прошле године објавило натјечај за пројектирање и изградњу плиновода. С ПДВ-ом укупна вриједност прелази једну милијарду конвертибилних марака.

Власти у Републици Српској већ дуље инзистирају на “Новој источној интерконекцији”, која би се код Бијељине спојила с плиноводом у Србији, а за коју се очекивало како ће је финанцирати руски Газпром. Пројект раније био један од првих великих тестова државне власти у ослобађању од руског утјецаја те у односу према политици и будућем чланству у Еуропској унији, чије су државе значајно смањиле или у потпуности обуставиле сурадњу с том плинском компанијом под контролом Кремља.

Државни министар вањских послова Елмедин Конаковић за Детектор наводи како није видио натјечајну документацију, али му цијела идеја звучи врло нерационално у актуалном геополитичком тренутку те се пита тко би уложио 900 милијуна у нешто што је крајње неизвјесно.

“Сада, када је очита америчка офензива на цијелу регију и проблеми и догађања с НИС-ом у Србији, дакле та офензива којом Американци потискују Русе са Западног Балкана, то звучи сулудо. (…) Је ли то сада Додикова игра како би се оправдао Русима јер им је нешто дужан, не знам. Знам сигурно како реакција Америчког велепосланства на такав процес неће бити блага”, каже Конаковић.

Која је конекција скупља?

Директор Сарајевогаса Источно Сарајево Недељко Елек изјавио је како је дуљина плиновода око 500 километара те има 18 плинских станица на улазима у градове и опћине дуж трасе, додајући како сматра да је ријеч о једном од најјефтинијих натјечаја за такву дуљину плиновода у Еуропи. Као успоредбу наводи план изградње Јужне интерконекције дуљине 170 километара, без плинских станица, чија је вриједност 400 милијуна еура.

На питање је ли процјена вриједности натјечаја дио ранијег договора с Газпромом, Елек одговара како није и како је ријеч о другом пројекту. Појашњава како је Влада Републике Српске је прије десетак година договорила да РС Гас ради заједно с Газпромом на траси испод ријеке Дрине, али никада није добивена сугласност Вијећа министара Босне и Херцеговине.

“Како то никада није завршено, Влада РС-а донијела је нову одлуку, додијелила пројект Сарајевогасу и од нас затражила студију изводивости. Студију је израдио Економски факултет Свеучилишта у Источном Сарајеву. Ријеч је о озбиљној студији коју је Влада усвојила, на темељу које је дефиниран прорачун, снимљена траса и направљене пројекције. Темељем те студије расписан је натјечај”, каже Елек.

Према његовим ријечима, пројект ће се финанцирати из прорачуна Владе Републике Српске тијеком пет година те неће бити кредитног задужења.

Чији ће плин тећи?

“Уопће не радимо пројекцију чији ћемо плин куповати. Куповат ћемо плин који у том тренутку буде најјефтинији на тржишту”, истакнуо је Елек.

Иако идеја о посебном плинском краку из Србије према Републици Српској постоји најмање десет година, Милорад Додик је на врхунцу руске инвазије на Украјину, у љето 2022. године, након сусрета с предсједником Руске Федерације Владимиром Путином и водством “Газпрома” у Санкт Петербургу, запријетио блокадом пројеката у Федерацији Босне и Херцеговине ако изградња плиновода из Србије не добије сугласност Вијећа министара.

Алмир Бечаревић, бивши директор БХ Гаса, за Детектор наводи како би, према његовим информацијама, половицу износа осигурала Влада Републике Српске, док би друга половица била финанцирана кредитним задужењем.

Истиче како је пројект заснован на руском плину те поставља питање чији ће се плин уопће налазити у тим цијевима, с обзиром на то како је Бугарска најавила обуставу транзита руског плина преко својег територија.

“Што се тиче саме исплативости плиновода, то је велики упитник. Изворни пројект био је планиран тако да га финанцира ‘Газпром’, уз изградњу двију плинских термоелектрана како би био исплатив. Будући како Газпром више није присутан у Еуропи у смислу финанцирања, поставља се питање исплативости јер је и студија изводивости рађена на знатно мањи износ, управо уз те двије термоелектране. Ако њих нема, исплативост је немогуће постићи”, сматра Бечаревић.

Додаје како је на самој траси плиновода до Бање Луке релативно мало потрошача те се пита тко ће вратити 900 милијуна марака на тако малом тржишту. Појашњава како се пројект односи на пројектирање, испитивање терена, набаву цијеви, градњу и примопредајне станице, истичући да процијењена вриједност није знатно пренапухана. Сматра и да Република Српска не би допустила одабир руских извођача, с обзиром на однос Еуропе према Русији и рат у Украјини.

“Нова источна интерконекција од почетка је базирана на руском плину и таква је остала. То би заправо био Турски ток, одвојак у Србији до границе с Босном и Херцеговином, а потом би од Шепка плиновод ишао према Новом Граду. Поставља се питање транзита преко Турског тока, јер је Бугарска најавила како више неће транзитирати руски плин преко својег територија”, каже Бечаревић, додајући како је цијели пројект ‘”форсиран”.

Закључује како, ако у пројекту нема плинских термоелектрана и ако цијена киловатсата буде висока, остаје питање коме ће се плин продавати и на којем тржишту.

За мјесец дана одговори о извођачу

Босни и Херцеговини потребне су нове плинске конекције јер тренутачно има само један извор плина из Русије, што грађане и твртке чини потпуно овиснима о том извору, док друге еуропске државе смањују овисност због руске инвазије на Украјину. Нови извори могли би довести и до нижих цијена плина.

Осим Источне интерконекције, у јавности се много говори и о Јужној интерконекцији, плинској вези на југу Босне и Херцеговине која би омогућила алтернативне изворе плина без укључивања Русије. На сједницама Вијећа министара прије неколико година ове су двије интерконекције биле обједињене у једну точку дневног реда, али никада нису усвојене због међусобних увјетовања из оба ентитета.

Додик је 2022. године запријетио увјетовањем формирања државне власти управо Источном интерконекцијом, а министар вањске трговине и економских односа Босне и Херцеговине из СНСД-а Сташа Кошарац у просинцу 2024. године изјавио је да Вијеће министара неће упутити Јужну интерконекцију у процедуру “без деблокаде Источне интерконекције”.

Јужна интерконекција, о којој се Парламент Федерације Босне и Херцеговине очитовао прошле године и усвојио потребни закон за изградњу, није нова идеја. Тај је плиновод годинама стајао у ладицама власти које су се у Федерацији смјењивале тијеком посљедњих 15 година. Посљедњих тједана разговори су интензивирани, а у Босни и Херцеговини тренутачно борави изасланство америчке твртке заинтересиране за проведбу тог пројекта.

Без Јужне интерконекције једина алтернатива био би плин из Азербајџана, који до југоисточне Еуропе долази посебним плиноводом, такођер преко Бугарске и Србије, но тај је правац ограниченог капацитета.

Бруxеллес је потврдио како ће до 2027. године у потпуности прекинути увоз руског плина, а Данска је у рујну прошле године предложила посебну позорност посветити плиноводу Турски ток. Један од корисника тог плиновода је Босна и Херцеговина, земља кандидаткиња за чланство у Еуропској унији, која је у цјелости овисна о руском плину и без алтернативног извора, те неспремна за нову енергетску политику Бруxеллеса.

Еуропска унија планира потпуну блокаду увоза руског плина још од почетка инвазије на Украјину. Већ у ожујку 2022. године челници ЕУ-а договорили су смањење овисности, а план је представљен у свибњу исте године.

Према том плану, испоруке руског плина по уговорима краћим од једне године требале би престати најкасније до 17. липња 2026. године, уз изнимку држава без излаза на море, попут Мађарске и Словачке. Забрана увоза руског плина по дугорочним уговорима ступит ће на снагу крајем 2027. године, док би Мађарска и Словачка могле увозити плин најкасније до 1. сијечња 2028. године.

Велико занимање за натјечај

Елек наводи како није забринут због саме проведбе радова те истиче како се већ пријавио велик број твртки из регије и свијета јер је ријеч о међународном натјечају. Не зна тко ће бити изабран за извођача јер банка мора дати јамство у износу од 50 милијуна еура.

“Мислим како се Руси нигдје у Еуропи не појављују као извођачи радова, јер немају твртке које се тиме баве. Ни прије ових догађања Руси се нигдје нису појављивали као извођачи радова. За Кинезе не знам, јер се они обично јављају на натјечаје за аутоцесте, хоће ли се овдје јавити, доиста не знам”, закључује Елек.

Конаковић не види тко би се могао пријавити и преузети ризик изградње инфраструктуре у средишту Еуропе у коју не би могао доћи ни један кубични метар руског плина.

“Куда би тај плин доводили, како би им га Руси испоручивали, како би се Србија поставила у таквој ситуацији с обзиром на санкције? Све то звучи врло сумњиво”, додаје Конаковић.

Према натјечају, рок за доставу понуда истјече 28. сијечња ове године.

&нбсп;

&нбсп;

Извор: БљесакИнфо