Србија слави Сретење Господње

Српска православна црква и вјерни народ обиљежавају данас Сретење Господње.

Четрдесетог дана од рођења Христовог донесе Пресвета Богородица свог сина божанског у храм јерусалимски да га посвети Богу и да се очисти. Ни једно ни друго не би потребно, ипак Законодавац није желио да се огријеши о закон Свој који је дао кроз слугу и пророка Мојсија.

Отац Јована Претече, Захарија би у храму првосвештеник и постави Марију Деву на мјесто за дјевојке, а не на место за жене. Том приликом се појавише старац Симеон и Ана, кћи Фануилова.

Праведни старац узе на руке своје Месију и рече:

– Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој, с миром, јер очи моје видјеше спасење твоје, спасење које си пред свим народима спремио, свјетлост да народе обасјава и славу народа твога Израиља.

Ана, која од младости служи Богу у храм постом и молитвама и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалиму цијелом долазак Дугочеканог.

Фарисеји се наљутише на Закарију што стави Деву Марију међ’ дјевојке, а не међ’ жене, па обавијестише Ирода цара о томе. Увјерен да је то Нови Цар, посла људе да убију Исуса. Божанска породица бијеше већ измакла из града и упути се у Мисир по упутима анђела Божјег и избјегоше преки суд Ирода.

Међ’ вјерним народом се сматра да је на овај празник Богочовек имао сусрет са људима, али да се десио и сусрет душе са Богом.

Молитва

Царе небесни, Утешитељу, Душе истине! приђи и усели се у нас. Боже, Душе Свети, Теби слава и хвала вавијек. Амин.

Вјеровања и обичаји

Вјерује се међу народом српским да се на овај дан срећу зима и љето. Сматра се да ако на Сретење осване сунчан дан, медведи ће се уплашити сијенке властите и вратити се у зимски сан па ће зима потрајати.

Обавезно је да се на овај дан пале свијеће, јер се вјерује да пламен свијеће кућу штити од грома и несреће.

Младе дјевојке треба да пазе кога ће изјутра срести јер ће им младожења бити по таквом лику, изгледу и карактеру, пише Магазин Новости.

Сретење Господње је у историји Србије било значајан датум, те тада и Карађорђе диже барјак међу великашима у Орашцу и отпоче буну против турског зулума. Тачно 31 годину касније у Крагујевцу би проглашен први демократски устав Србије – Сретењски. Године 1909. у Скопљу би одржана прва скупштина Срба у Османском царству.