Шокантан извјештај Вијећа Европе

Примарни циљ посјете, која је трајала од 2. до 13. септембра 2024. године, био је испитивање поступања према ухапшеним особама на државном, ентитетском и кантоналном нивоу. Извјештај обухвата стање у полицијским агенцијама, затворским установама, установама социјалне заштите, те третман страних држављана.

Полицијска тортура: Ударци цијевима пиштоља и аутоматских пушака

ЦПТ је поново примио бројне наводе о физичком злостављању притворених особа које су чинили полицијски службеници. Злостављање се, према наводима, састојало од шамара, удараца шакама, ногама, пендрецима, али и удараца цијевима пиштоља или аутоматских пушака.

Као главни актери ових дјела идентификовани су припадници:

• Јединица за специјалне интервенције кантоналних полиција Сарајева и Тузле,
• Жандармерије Републике Српске,
• Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) полиције РС.

Комитет закључује да су особе ухапшене у акцијама против дроге и организованог криминала под посебним ризиком од тешких повреда. Министарствима унутрашњих послова је препоручено увођење нулте толеранције на тортуру, аудио-визуелно снимање свих саслушања, те боља регулација употребе силе.

Стање у затворима: Лудачке кошуље у Зеници и штеточине у Тузли

Иако је забиљежен пад броја затвореника, ЦПТ захтијева хитан прекид праксе смјештања затвореника у тапациране ћелије уз кориштење лудачких кошуља у затвору у Зеници.

Критике су упућене и на рачун:

• Затвора у Тузли: Услови у притворској јединици су испод стандарда због пренатрпаности, неадекватне вентилације, лоше хигијене и присуства штеточина.
• Женских затвореника: Забиљежена је продужена сегрегација притвореница због фрагментације система, те се тражи увођење специфичних медицинских прегледа за жртве родно заснованог насиља.

Ужас у социјалним домовима: Штићеници голи и у фекалијама

Најтежи дио извјештаја односи се на установе социјалне заштите, посебно на павиљоне ИВ и В у Вишеграду, гдје су услови описани као нехумани.

Сходно томе, у овом извјештају се наводи да су штићеници пронађени потпуно голи или у прљавој постељини прекривеној урином и фекалијама.

Примјећено је даље да, како се додаје, у собама влада несносан смрад, објекти су оронули док је намјештај поломљен.

Издвојили су један од шокантних случајева, а то је да је штићеница годинама, дању и ноћу, била везана за кревет текстилним тракама. ЦПТ је, сходно наведеном, захтијевао хитно проналажење алтернатива за управљање овим случајем.

Шта је затечено у Дрину, Пазарићу и Вишеграду

Према мишљењу ЦПТ-а у установама социјалне заштите доминирају сегрегација и занемаривање. Тако је наведено да су особе с инвалидитетом у БиХ и даље изоловане у великим установама. ЦПТ упозорава на “деперсонализирајуће ефекте” и позива власти на хитну деинституционализацију.

Као истичу, у домовима Пазарић и Дрин (Фојница) забиљежени су наводи о физичком злостављању. Наведено је да његоватељи шамарају, гурају и вербално вријеђају штићенике.

У три посјећена дома, услови живота били су изузетно лоши у павиљонима/јединицама за штићенике с најтежим инвалидитетом, којима је често недостајало основно одржавање, чишћење и хигијена. Најгора ситуација забиљежена је у павиљонима ИВ и В у Вишеграду, гдје су материјални услови били ужасни, са оронулим објектима, поломљеним вратима и намјештајем, те језивом хигијеном.

Многе собе су биле потпуно голе и хладне, са сталним смрадом урина и фекалија; неки штићеници су лежали у прљавој постељини прекривеној урином или излучевинама која није била мијењана, док другима нису осигурани јастуци нити постељина.

Неки су пронађени голи. Према мишљењу ЦПТ-а, услови живота штићеника у ове двије јединице могу представљати нехумано и понижавајуће поступање и захтијевају хитно унапређење, укључујући редовно одржавање и чишћење.

Даље, немају сви штићеници у дому Дрин сопствене кревете, а у павиљону Б-ИИ је 58 штићеника с менталним поремећајима било нагурано у велике спаваонице. Извјештај такођер биљежи недостатак приватности у све три институције, те неадекватну или запуштену опрему која се користи у Вишеграду и Пазарићу. Потребни су кораци како би се осигурало да сви штићеници имају свакодневни приступ боравку на отвореном.

Ситуацију је додатно погоршао недовољан број квалификованог и обученог клиничког особља (углавном његоватеља и медицинских сестара) за пружање адекватне индивидуалне и персонализоване његе, уз снажне доказе о физичком и емоционалном занемаривању.

Потребе штићеника с тешким инвалидитетом у погледу његе нису биле испуњене ни у једној од три посјећене установе, а посебно не у дому у Вишеграду. Ситуација ових штићеника би се, према мишљењу ЦПТ-а, могла описати као нехумано и понижавајуће поступање.

Хитне мјере су потребне како би се побољшао квалитет и сигурност његе, а пракса ослањања на штићенике да помажу особљу пружајући услуге чишћења, надзора или чак његе другим штићеницима мора престати. Такођер, број мултидисциплинарног рехабилитационог особља био је недовољан за пружање адекватног спектра психо-социјалних рехабилитационих активности.

Штавише, оба ентитета требају подузети кораке како би осигурали да све врсте спутавања (рестрикције), критерији за њихову употребу и релевантне заштитне мјере буду темељито регулисани законом. Извјештај наводи бројне недостатке у вези с употребом средстава спутавања, посебно у Пазарићу и Вишеграду.

ЦПТ је посебно забринут због ситуације штићенице која је годинама, готово непрестано, била подвргнута механичком спутавању текстилним тракама око руку које су је фиксирале за кревет, дању и ноћу, због повећаног ризика од самоповређивања. Таква пракса мора се одмах прекинути. Извјештај такођер садржи препоруке о прописивању седатива “по потреби” (ПРН) и мјерама ограничавања кретања.

ЦПТ такођер формулише неколико препорука за рјешавање недостатка одговарајућих заштитних мјера у контексту присилног смјештаја штићеника или смјештаја под старатељством, а посебно одсуство редовне аутоматске судске ревизије потребе за њиховим даљим смјештајем. Извјештај закључује да су потребне додатне мјере како би се ускладили с јуриспруденцијом Европског суда за људска права.

Проблематично је и то што многе особе с инвалидитетом у Босни и Херцеговини и даље живе у великим установама, издвојене из заједнице. Такве институције, додају, носе велике ризике од институционализације са контратерапијским и деперсонализирајућим ефектима на штићенике.

Како наводе, они којима је потребна већа подршка често добијају недовољно пажње, а њихове потребе се учестало занемарују. Из тог разлога, власти РС-а требале би коначно покренути, а власти ФБиХ појачати напоре како би ефикасно унаприједиле процес деинституционализације штићеника смјештених у велике установе социјалне заштите у БиХ, стварајући стамбена рјешења заснована на животу у заједници.

Делегација је обавијештена да су током прошле године, у домовима Пазарић и Вишеград, покренути дисциплински поступци против три болничара (два у Пазарићу и једног у Вишеграду), због недостатка интервенције и помоћи пружене штићенику који се самоповређивао и пријавио/документовао злостављање штићеника (шамаре, увреде и вербално злостављање).

Сви чланови особља су добили дисциплинске санкције, а уговори о раду оба болничара у Пазарићу су раскинути. У вријеме посјете, кривичне истраге у овим случајевима су биле у току.

Штавише, рад делегације био је, како додају, озбиљно ометен у Установи за социјално збрињавање, одгој и образовање “Хум” у Сарајеву, која је под надлежношћу Федералног министарства рада и социјалне политике. Директор је одбио допустити делегацији приступ установи јер посјета није била унапријед најављена.

Такођер је, наводе, одбио да се обаве разговори с тамошњим малољетницима без претходног пристанка њихових законских заступника. Будући да се ово питање није могло ријешити на терену, упркос телефонским консултацијама с надлежним помоћником министра, делегација је одлучила прекинути посјету овој установи.

Третман миграната: Закључани у контејнеру на аеродрому

У извјештају је истакнуто да је дегација имала потешкоћа у приступу простору за задржавање у рестриктивној зони Међународног аеродрома Сарајево. Иако је тај простор под надлежности приватне заштитарске агенције аеродрома, рестриктивна зона је под општом јурисдикцијом Граничне полиције која је задужена за издавање дозвола за приступ, те је она требала осигурати да се делегацији омогући улазак у простор за задржавање.

Власти БиХ требале би укинути праксу имиграцијског притвора за дјецу без пратње, као и за дјецу са њиховим породицама, те законски јасно регулисати задржавање страних држављана којима је одбијен улазак у БиХ, а који су смјештени у зону за привремено задржавање у рестриктивној зони Међународног аеродрома Сарајево (укључујући основе за притвор, дужину трајања и судску контролу).

То такођер захтијева да се сваком страном држављанину који је тамо задржан, без одлагања, уручи појединачни налог о притвору, да се води регистар притвореника те да буду систематски и у потпуности информисани о својим правима и поступку који се на њих примјењује.

Материјални услови у собама за задржавање и санитарном чвору унутар префабрицираног контејнера лоцираног у близини писте у рестриктивној зони Аеродрома Сарајево били су изузетно лоши, уз недовољну хигијену и одржавање. Делегација је срела мајку са дјецом, укључујући и малу дјецу, која су била задржана три дана унутар закључаног контејнера без икаквих понуђених активности, па чак ни приступа вјежбању на отвореном.

Услови притвора у контејнеру били су потпуно неприкладни за држање особа, а посебно дјеце. ЦПТ апелује на власти БиХ да хитно подузму кораке како би контејнер замијенили одговарајућим објектом за задржавање који је опремљен за пружање адекватних услова особама којима је одбијен улазак у земљу.

У Имиграцијском центру Лукавица, неколико интервјуисаних страних држављана изнијело је вјеродостојне наводе о намјерном физичком злостављању (тешком премлаћивању) страног држављанина с тешким менталним поремећајем од стране заштитара.

Када га је делегација срела, дотична особа је била у критичном стању у дисциплинској самици и требала јој је хитна психијатријска помоћ и њега. Здравствене услуге у Центру морају се побољшати, посебно како би се осигурало пружање психолошке и психијатријске његе, засноване на проактивнијем и терапеутском (умјесто сигурносном и казненом) приступу за стране држављане који су у ризику од самоповређивања и самоубиства или имају менталне поремећаје.

Надаље, потребне су мјере за бољу регулацију и ревизију праксе смјештаја у самицу, посебно осигуравањем да особе које су тамо смјештене имају свакодневни приступ свјежем зраку и редовне прегледе медицинског особља.

Услови живота у Центру Лукавица били су лоши и затворског типа, уз лошу хигијену и одржавање. Потребни су хитни кораци за реновирање, редовно одржавање и чишћење смјештајних капацитета у свим јединицама. Такођер, свим страним држављанима задржаним у Центру требало би омогућити приступ свјежем зраку најмање два сата дневно (по могућности и више) и понудити низ сврсисходних активности.

Одговор бх. власти

На крају се у извјештају наводи да су власти Босне и Херцеговине одговориле на препоруке ЦПТ-а, наводећи да су фокусиране на обуку полицајаца, успостављање ефикаснијих система за пријаву злостављања, те оперативно јачање Превентивног механизма унутар Институције омбудсмана БиХ