Јелена Тривић за Српскаинфо: Вјерујем да ћемо у јануару имати новог предсједника Републике Српске и да ће то да буде Бранко Блануша.

Ово у интервјуу за Српскаинфо каже предсједница Народног фронта, Јелена Тривић, истичући да је након одлуке ЦИК БиХ о понављању избора на 136 бирачких мјеста сада на опозицији да се организује и спријечи понављање изборних крађа и превара.

– Међутим, ми у опозицији нисмо задовољни с понављањем избора само на 136 мјеста, јер мислимо да је минимално требало поновити комплетне изборе у Добоју и Зворнику – истиче Тривићева.

Како бисте, у политичком смислу, оцијенили годину на измаку?

Била је јако тешка година. Имали смо институционалну кризу у Републици Српској која је наступила након првостепене, а касније правоснажне пресуде бившем предсједнику Републике, Милораду Додику. Имали смо, затим, период од два-три мјесеца потпуног безнађа, гдје ни политичари ни народ нису знали шта се дешава и како изаћи из кризе која је била политичка, правна, уставна, а онда и институционална. Имали смо и избор неуставне Владе Републике Српске и све оно што је услиједило, а затим и изборе. Народни фронт је јасно говорио о томе како изаћи из институционалне кризе. Не ко је крив за оно што је било, него како гледати напријед и како да Република Српска пронађе рјешење и настави се борити у оквиру који је био такав. Ми смо били први који смо рекли да нам требају предсједнички избори зато што морамо добити позицију предсједника. Не можемо да будемо са в. д. предсједником Српске, јер то не постоји у уставу. Не можемо ни бојкотовати изборе, јер ће неко на њих изаћи, ЦИК ће их расписати, па ће неко без икакве подршке у народу, с три гласа, постати предсједник са сертификатом ЦИК

Будући да сте и економиста, како оцјењујете 2025. у економском смислу?

И у економском смислу година је била такође прилично тешка. Нема значајнијих инвестиционих улагања у Републици Српској, нема значајнијег раста привредне активности, осим оног што постоји као раст кроз инерцију. Нисмо видјели неке нове погоне, нове фирме, неку динамичнију привредну активност. То је резултат и ових политичких дешавања, јер економија функционише у задатом политичко-правном окружењу, које је у Републици Српској и цијелој БиХ јако нестабилно. Видјели смо да нема мјера у смислу регулисања раста цијена основних животних намирница, што јако оптерећује наше грађане јер највећи број њих већину својих кућних буџета користи управо за основне животне потребе, за храну, а цијене хране много брже расту него цијене осталих производа и услуга. Осјећај људи о расту цијена није онакав како каже статистика, чини ми се 4,6% у овој години, већ је много већи јер оно што они свакодневно и фреквентно купују расте много брже. Тих 4,6% је просјек свих производа и услуга који улазе у обрачун тог индекса, али цијене су расле много брже. Влада није ништа радила по питању ограничавања раста цијена, по питању спречавања картелских споразума, трговачких ланаца, по питању тога да за основне животне намирнице морате имати листу цијена изнад којих се не смије ићи. Невјероватно је да је, рецимо, хљеб у Републици Српској, у Бањалуци, дупло скупљи него у Београду. То није нормално и то се, просто, мора регулисати. Увијек сам за приступ тржишта, али за оне ствари које утичу на најшире слојеве становништва држава, тако да кажем, мора да се упетља и да такве ствари регулише. Од силне политичке драме којој смо изложени, а коју је креирала ова власт, они не могу да се баве оним што тишти грађане, а то су животни стандард, висина плата, пензија, инвестиције, извоз… Власт је заробљена у политичким дешавањима које је сама креирала, тако да им мало времена остаје да се баве суштинским питањима.

На другој страни, у Народној скупштини РС изгласан је нови рекордни буџет, а најављена су и нова рекордна задужења.

Мјерити само задуженост, као укупан дуг у односу на бруто домаћи производ,  једна је страна приче. Друга страна приче је ток тог дуга, оно што враћамо од старих задужења. Оно што се зову годишње рате кредита које отплаћујемо. Сљедећа година ће бити у том смислу напрегнута. Мора да се иде у велико ново задужење да би се вратила милијарда и 600 милиона од претходних задужења, јер доспијевају оне обвезнице које су емитоване на Лондонској берзи 2021. Рок доспјећа је 5 година и то долази у 2026. Никад нисам рекла – банкротираћемо, пропашћемо, крахираћемо или нешто слично. Дуг јесте проблем и терет за будући економски раст. Све земље се задужују, али се задужују за инвестиције. Ви се задужите, а онда кроз инвестиције вратите новац у систем. Када га вратите кроз инвестиције, а не кроз општу потрошњу, онда је то мало другачији процес. Ова задужења била су искључиво за враћање ранијих дугова и крпљење одређених буџетских минуса. Оно што је заиста поразно у овој години и што желим апострофирати, јесте да су се минуси крпили и преко леђа самосталних предузетника. Хиљаду радњи у Бањалуци ће у овој години бити затворено. Тај просјек ранијих година се кретао испод 500. Дакле, сада је два пута већи, односно за 100% ће више радњи бити затворено искључиво због лоших законских рјешења која су донесена крајем прошле године, а која су снажно оптеретила самосталне предузетнике, људе којима треба пружити подршку, а не додатно их оптерећивати. Али, тако ради наша влада. Узми и опорезуј гдје год се може. Буџет кабинета предсједника Републике од 80 милиона је заиста сраман и представља лошу поруку грађанима. Међутим, СНСД и Додик предуго владају да би имали осјећај за народ и да би имали осјећај за опште и друштвене проблеме. Једноставно су “одрођени” од народа и то све можемо да видимо у буџету Републике Српске.

ЦИК БиХ недавно је донијела одлуку о поништавању избора, односно о њиховом понављању на 136 бирачких мјеста. Послије избора 2022, када сте ви били кандидат за предсједника Српске, имали сте готово исте приговоре на регуларност изборног процеса, али ЦИК није реаговао на овај начин. Шта се промијенило за ове три године?

Другачији је контекст у којем су се десили ови избори у односу на изборе 2022. који су били редовни и одвијали су се на сва четири нивоа – за предсједника Републике, српског члана Предсједништва БиХ и парламентарни ниво Народне скупштине РС и Представничког дома БиХ. Не може ЦИК поништити изборе за предсједника Републике, а рећи да је за Народну скупштину све у реду. То је једна димензија приче. Избори или ваљају или не ваљају. Не може бити да су за Представнички дом регуларни, а да су за предсједника Републике нерегуларни. Да су 2022. поништили изборе у комплету, што је било нормално да се деси, имали би кризу власти, институционалну кризу и хаос. Осим тога, имали сте тада и врло моћног Милорада Додика, који је пријетио да ће у случају понављања избора за предсједника Републике извести наоружане формације, да ће правити и ту врсту притиска. Међународна заједница, односно један њен дио, повукао се пред таквим пријетњама, “спаковали” су те изборе и рекли да је све у реду. Сада имамо другачију ситуацију. Одржани су само предсједнички избори и с те стране ЦИК је лакше и темељније могао да уђе у саму суштину проблема. Такође, имате и Милорада Додика који више није моћан као што је био прије три године. То је чињеница. Међутим, ми у опозицији нисмо задовољни с понављањем избора на 136 мјеста јер мислимо да је минимално требало поновити комплет изборе у Добоју и Зворнику. Али, ево, била је таква одлука ЦИК и свакако је напредак у односу на оно што је урађено 2022. Ако формирате власт на бази политичке корупције, како ће да ради та власт? Све друго радиће такође на бази корупције. То смо гледали свих ових година, не само након избора 2022. И избори 2014. су покрадени. Огњен Тадић тада је такође био покраден. Зашто он тада није јавно изашао и рекао да је покраден и зашто није изнио све доказе о крађама којих је и тада било, као и 2022, као и сада за Бранка Бланушу? То је његов проблем, али сви знамо како је и тада било убацивања листића. Убацивање листића је, у суштини, најобимнији дио крађе који се одвија. Ево, видјећемо како ће проћи понављање избора на ових 136 мјеста. Опозиција се сада мора организовати и вјерујем да ћемо у јануару имати новог предсједника Републике, Бранка Бланушу.

Како оцјењујете промјену политике Милорада Додика? Нико не може са сигурношћу рећи шта је договорено између Додика и представника америчке администрације,што је довело до укидања санкција њему, члановима његове породице и најближим сарадницима.

Сигурно је да је једна тема договора била имовина Републике Српске. Након посебне сједнице Народне скупштине од 18. октобра, ми смо критиковали што је повучено оно за шта је и опозиција гласала, а то је конкретно закон о непокретној имовини. То је закон Републике Српске који је био наша преговарачка позиција на тему имовине. Зашто је то повучено? То није нешто из сета закона који су служили за радикализацију ситуације. У сазиву у којем сам била народни посланик, гласала сам за тај закон, а наши посланици у овом сазиву такође су гласали за тај закон. Њега јесте проблематизовао Уставни суд БиХ и канцеларија ОХР, али он није смио бити повучен у Народној скупштини. То је један од уступака који је, евидентно, Милорад Додик договорио с Американцима.

Шта је још договорено?

Па видите, зашто се за в. д. предсједника бира отворени НАТО лобиста Ана Тришић Бабић? Зашто баш она? Имате у СНСД много истакнутијих страначких првака, имате русофила. Одједном, појављује се Ана Тришић Бабић која у политичком животу никад није била бирана на некакву функцију, никад није учествовала ни на једним изборима. Она никад није била кандидат за било који ниво власти, а постављена је за в. д. предсједницу. Случајно, она је НАТО лобиста. Мени ту нешто није логично. Једна од тема јесте и убрзан пут ка НАТО, што СНСД проводи ћутке већ годинама, кроз оно што се зове програм реформи. Моја процјена је била, и мислим да нисам далеко од истине, да ће Кристјан Шмит наметнути то што они зову закон о државној имовини у парламентарној процедури, а имате СНСД и Милорад Додика који је спреман да све да за своју бољу политичку позицију. Они би галамили три дана, рекли како се то није смјело урадити, а затим би галама стала, а тај закон би остао. На сједници ПИК, која се одржала у децембру, имовина је била тема. Нисам видјела неке оштре реакције из СНСД.

Шта се промијенило у односу власти Републике Српске према Србији? Дјелује да је након фамозног договора Додика с Американцима дошло до трзавица на релацији Додик-Вучић?

Јасно је било из порука које су дошле из Србије да то што је урађено у Народној скупштини 18. октобра ни на који начин није смјело бити урађено на тај начин. Понављам, ми смо то критиковали и били смо јако гласни у критици због оног што је повучено, а што су црвене линије за Републику Српску као што је питање имовине и питање чланства у НАТО. Поруке које су дошле из Србије такође су врло јасне. Не бих да будем тумач порука које су долазиле из наше матице, с обзиром да је јавност имала прилику да их чује. Те поруке биле су апсолутно прецизне и врло јасне, тако да им не треба моје додатно тумачење. Очигледно је да је све урађено без знања Србије. Милорад Додик је, иначе, томе склон. Кад њему треба, кад је њему “густо”, ту је Србија. Међутим, када он прави своје договоре и своје пактове, издаје националне интересе, шта очекује? Да неко буде с тим задовољан? На крају крајева, није задовољан народ у Републици Српској јер се показало оно на шта смо ми упозоравали годинама и већ смо вјероватно постали досадни, па нам приговарају: “Имате ли ви шта друго да причате осим о Додику”? Људи, човјек нас уништава! О чему да причамо? О цвијећу и саксијама? Човјек нас продаје као паприке на пијаци.

С друге стране, дјелује да Бањалука није била никад ближа са Загребом. Ви већ дуго отворено тврдите да је Милорад Додик “агент хрватских интереса”. На основу чега то тврдите?

Бројни су примјери који нису моја имагинација или фикција. Имали сте Пељешки мост у Народној скупштини као витални ентитетски интерес који је донио Милорад Додик, као тадашњи српски члан Предсједништва БиХ. Уз наш вето, тај мост је направљен. Нека се мост прави, али шта ми имамо од тога?  Невјероватно је и да се Милорад Додик залаже за трећи ентитет. У политици, као и у животу, нема случајности. Додик је гласнији у залагању за трећи ентитет него Драган Човић, а нема трећег ентитета без дијелова Републике Српске. Зашто се он за то залаже? Имате и предају јасеновачке грађе, имате Додикову изјаву изједначавања одласка Човића у Блајбург са својим одлазком у Доњу Градину. Не може се изједначити страдање Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу и страдање на Блајбургу. Имате и долазак Зорана Милановића у Дервенту и одликовање злогласне 103. ХВО бригаде уз Додиково знање. Имате и то да Милановић, када иде из Јајца гдје прославља убиство српских цивила, сврати код Додика на имање и попије ракију. То није случајно и они очигледно имају добру комуникацију. Имали сте недавно и долазак Андреја Пленковића у Бањалуку. Нек је дошао и треба сваког лијепо примити, али толико је неријешених питања у односима с Хрватском да се Пленковићу морало испоставити неколико питања, па макар у неформалном разговору. Ни Додик ни Драшко Станивуковић нису Пленковића ништа питали о Трговској гори. Једино рјешење је тужба БиХ против Хрватске и то питање треба да покрене Предсједништво БиХ, као једино надлежно за вођење спољне политике. Нису га питали ништа ни о повампирењу усташтва у Хрватској. Пленковић иде на концерте Томпсона. Никад нисам видјела да је с таквом снисходљивошћу или срдачношћу дочекан било који предсједник или премијер наше братске Србије, која је толико улагала у Републику Српску, посебно у вријеме актуелног руководства. Шта је Хрватска овдје уложила? Ставља нам радиоактивни отпад на границу, што ће да угрози 250.000 људи с наше стране Уне, док на другој страни има мало становништва, а и оно је махом српско. Онда Станивуковић дође Пленковићу и каже му: “Ту смо за вас”. Каква је то снисходљивост? Шта је то? Шта је у главама људи који су тако дочекали Пленковића? То је било просто негледљиво.

Постоји ли шанса за договор у опозицији око заједничких кандидата за предсједника РС и српског члана Предсједништва БиХ на изборима сљедеће године.

Ми у Народном фронту сматрамо да треба разговарати о четири функције. Двије које се бирају директно, предсједник Републике и српски члан Предсједништва БиХ, и двије које се бирају индиректно, након одржаних избора, а то су предсједник Владе РС и предсједник Народне скупштине. Ми смо врло отворено рекли да подржавамо кандидатуру Бранка Блануше за предсједника РС на општим изборима 2026. Сматрамо да би то морало тако да буде због подршке јавности коју Блануша има у овом моменту, те да би било која друга комбинација изневјерила народна очекивања. Блануша је препознат као народни кандидат и такво очекивање не смије да се изневјери. Како ће се друге ствари слагати, то ћемо да видимо. Отворени смо за разговоре и договоре о свим питањима, упркос нашим неслагањима, јер је евидентно да имамо неслагања унутар опозиције. Међутим, не морамо да сви мислимо исто о свему, али ако имамо један заједнички именитељ, да треба да се мијења ова власт, онда сматрам да треба да разговарамо. Ако будемо имали довољан број посланика, није искључено да Народни фронт има предсједника владе. Ово није никакво утврђивање позиција, али наравно да о свим стварима треба разговарати. Ускоро ћемо представити програм о томе шта треба да ради будућа Влада Републике Српске, јер ту се налази највише полуга извршне моћи. Рећи ћемо шта треба урадити да се подигне економија, социјална политика, како унаприједити здравствени систем… То ће бити наше огледало и наша лична карта. Желимо да нас то квалификује за већу подршку народа, а касније да имамо јачу преговарачку позицију у смислу формирања будуће Владе Републике Српске.

Народни фронт је протеклих мјесеци одржао трибине широм Српске под називом: “Куда иде Република Српска”. Да ли сте задовољни одзивом и интересовањем грађана?

С тим смо кренули 30. августа ове године и одржали смо 10 или 11 трибина, од Херцеговине до Новог Града. Били смо инспирисани политичким дешавањима, јер тада нико није знао шта ће бити с изборима, шта ће бити с овом неуставном владом, а онда смо на тим трибинама разговарали и о новом програму и како даље, када ови што су сада на власти то више не буду. Шта радити, како земљу дићи из пепела, како дићи инвестиције… Задовољна сам одзивом и интересовањем грађана. Имаћемо једну програмску конвенцију на којој ћемо све то сублимирати и изаћи с јасним приједлозима. Мислим да у Српској, генерално на политичкој сцени, недостаје тог одговора – како? Сви желимо да буде боље и свака странка каже да жели просперитетнију Републику Српску, али мало је ту рјешења која дају одговор на питање како ћемо до тога доћи? То је оно на шта ћемо се фокусирати у свом програму.

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

Извор: Српска инфо

&нбсп;