Скоро 500 портала, само пола има потпун импресум

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО – На медијском небу Босне и Херцеговине у овој години мапирано је 488 информативних портала, од чега 82 уопште немају импресум, 209 има непотпун, а само 197 потпун.

У БиХ постоји 488 портала, а мање од половине има потпун импресум.
Чак 82 портала немају никакав импресум, што отвара простор за дезинформације.
Стручњаци упозоравају да портали без импресума служе за политичке обрачуне.
Тражи се хитно доношење закона о медијима и регулација онлајн портала.
Показују то најновији подаци Савјета за штампу и онлајн медије Босне и Херцеговине који су објављени у извјештају “Мапирање информативних веб-портала у Босни и Херцеговини”.

Како је наведено, 378 портала, или 77 одсто, су искључиво онлајн медији, док је 110 портала или 23 одсто дигитална екстензија традиционалних медија.

“У приватном власништву је 88 одсто портала (431), а 57 припада јавним институцијама”, истакли су из Савјета за штампу и онлајн медије БиХ додајући да тек 17 одсто портала испуњава основне стандарде транспарентности.

Терен за ширење дезинформација
Као један од могућих узрока оваквог стања из Савјета наводе недовољну развијеност свијести о значају транспарентности и професионалних стандарда.

“Код дијела власника портала, нарочито оних који долазе из неформалног или локалног контекста, импресум се и даље не доживљава као професионална обавеза, већ као опционална ставка без стварних посљедица”, наводе они.

Према ријечима из истраживања, портали без импресума остављају публику без могућности да зна ко стоји иза садржаја и коме се може обратити у случају приговора.

“Такође, овакви портали су често и најпогоднији терен за ширење дезинформација, прикривено политичко оглашавање или друге манипулативне праксе, јер нема институционалног идентитета који би био одговоран за објављени садржај”, наводи се у истраживању.

Како додају, портали без импресума обично имају кратак вијек трајања.

“Такви портали се посебно интензивно појављују у вријеме предизборних кампања, када служе као инструменти политичког обрачуна, платформе за таргетирано ширење наратива и дискредитацију политичких опонената”, истичу они.

Иза портала без импресума махом стоје политичке партије
Годинама уназад и бројни медији и медијски радници покушавају објаснити јавности колико је битно да обрате пажњу на импресум портала које читају, а према ријечима Сандре Гојковић Арбутине, главне и одговорне уреднице “Независних новина” и потпредсједнице Управног одбора Савјета за штампу и онлајн медије БиХ, иза портала без импресума обично се крије интерес с лошом намјером, а прије свега дискредитација политичких противника и различити други интереси.

“Пракса показује да иза портала без импресума махом стоје политичке партије које користе законску празнину да се на тај начин обрачунавају са противницима и објављују све што ниједан медиј са дигнитетом не би објавио”, каже Гојковић Арбутина.

Како додаје, када се погледају подаци Савјета, мање од пола активних портала има потпун импресум.

“И ово што је регистровано као непотпуно је махом само маил адреса или број телефона, што је сушта форма да се покуша направити привид транспарентности, без навођења одговорних особа. Закон о медијима и даље немамо, али је питање да ли ће се и он моћи изборити с медијима који немају импресум, јер би домене таквих портал требало гасити. Другог начина нема да се такве пошасти зауставе у тровању медијског простора и слуђивању јавности, али у том случају би морали бити укључени и правосудни органи и оператери”, објашњава она.

Према њеним ријечима, једини начин за борбу у овом тренутку је константно апеловање на јавност да се информише ко стоји иза којег медија и да читаоцима то буде први корак кад отворе било који портал.

Поплава фејк вијести ако се не среди тржиште
Овакво стање на бх. медијском небу Елвир Падаловић, новинар и уредник портала Бука, описује као несређено стање у којем само професионални медији испаштају.

“Ово је једна мочвара лажних медија који постоје као оружје за обрачун политичких актера, за блаћење, али истовремено и као средство финансијских манипулација. Потребно је средити тржиште на начин да се максимално учини власништво таквих медија транспарентним. У супротном изборна 2026. година биће поплављена фејк вијестима и фејк медијима”, наводи он у разговору за “Независне новине”.

Онлајн сфера потпуно неуређена
Анђела Купрешанин Вукелић, професорица на Катедри за новинарство и комуникологију на Факултету политичких наука у Бањалуци, истиче у разговору за “Независне новине” да портали без импресума обично злоупотребљавају онлајн медијски простор.

“Ови подаци показују да је наш медијски простор, наша онлајн сфера, потпуно неуређена или великим дијелом неуређена и углавном подлијеже тим механизмима саморегулације”, каже Купрешанин Вукелићева додајући да у БиХ постоји Кодекс за штампане и онлајн медије, али да он нема стварну снагу уколико имамо један овако неуређен простор какав имамо.

Према њеним ријечима, ово стање на медијском тржишту требало би средити и регулисати новим законом о медијима.

“Најбоље би рјешење било да се тим законом обухвате и онлајн медији, односно медијски портали. Мислим да је крајње вријеме да се томе кроз закон стане на крај, јер ако немамо законско упориште, онда немамо ни механизам како да их санкционишемо или уређујемо”, објашњава Купрешанин Вукелићева за “Независне новине”.

Независне новине