Сјајан успјех младе Зворничанке: Архитектонски Оскар у Ермитажу за Сару

Сара Пепић, данас студенткиња мастер студија архитектуре на Факултету техничких наука у Новом Саду, на студије у Санкт Петербургу пријавила се без знања родитеља.

Златни пут младе архитектице

• Пет година студија у Санкт Петербургу
• Златни сертификат Голден Треззини 2025
• Пројекат ријечне жељезнице Београда
• Награда уручена у музеју Ермитаж

У том тренутку била је гимназијалка из Бијељине која је планирала да архитектуру упише у Београду, као и већина њених вршњака. Међутим, сусрет са учеником из Русије, који је у оквиру програма размјене представио могућности студирања у Санкт Петербургу, промијенио је њен план – и професионални пут.

Пролазак на конкурсу

Након што је самостално прошла кроз конкурсну процедуру и добила званичну потврду, одлуку је саопштила породици. Тако је започела петогодишња академска авантура која ће је одвести до међународне награде „Голден Треззини“.

Одлазак у матичну земљу током године био би дозвољен само уколико су све студентске обавезе испуњене.

Селекција кандидата обухватала је неколико сегмената. Поред успјеха у школи, вредноване су и ваннаставне активности, познавање страних језика, спорт, као и додатна интересовања. Након прелиминарне селекције, услиједили су психолошки тестови и детаљни љекарски прегледи, са циљем да се процијени спремност кандидата за захтјеван студијски програм, али и притисак живота у страној држави.

Обавезна стручна пракса

Студије на Санктпетербуршком рударском универзитету Катарине ИИ трају укупно пет година и одликују се високим критеријумима и дисциплином. Стипендијски систем је директно везан за успјех. Почетна стипендија је скромнија, али се из семестра у семестар увећава у складу са оствареним резултатима.

Један од кључних услова било је редовно полагање свих испита у оквиру семестра. Овај принцип није искључиво академске природе, већ је имао и административну димензију. Факултет је преузимао одговорност за своје студенте, па је и одлазак у матичну земљу током године био дозвољен само уколико су све обавезе испуњене. Сара истиче како јој је управо то стварало највећи притисак, нарочито због емотивне везаности за породицу.

Посебан сегмент студија чинила је обавезна стручна пракса након сваке академске године. Праксе су се реализовале у фирмама и институцијама, а финансиране су од стране факултета, што је студентима омогућавало директан контакт са професионалним окружењем. Студенти су на факултету били у обавези да носе униформе, чиме се подстицала једнакост међу колегама.

Стална интеракција с градом

Студирање архитектуре у Санкт Петербургу подразумијева сталну интеракцију са градом који има изузетно снажан урбанистички и архитектонски идентитет. Град је плански грађен и често се описује као својеврсна синтеза различитих европских стилова, са јасно дефинисаним односом према историјском насљеђу.

Велика пажња посвећује се очувању визура, фасада, пропорција и карактера улица и тргова, као и односу нових интервенција према постојећем контексту. Високи објекти и небодери измјештени су ван централних градских зона, док се историјско језгро пажљиво штити. Примјер таквог приступа је и Лахта центар, који је позициониран изван главних урбаних оса града.

Међународни карактер факултета омогућио је Сарин сусрет са студентима из различитих дијелова свијета. Иако су облици социјализације другачији у односу на оне на Балкану, кроз заједничке академске обавезе и повремена организована окупљања, успостављена су бројна професионална и лична познанства која су обогатила студентске дане.

Од дипломског рада до међународног признања

Факултет је активно подстицао студенте да учествују на међународним конкурсима, препознајући их као важан сегмент професионалног развоја. Сарин дипломски рад оцијењен је као изузетно квалитетан, због чега је ментор предложио да управо тај пројекат буде пријављен на међународни конкурс „Голден Треззини Аwардс 2025“.

На конкурсу је учествовало више од 450 пројеката из цијелог свијета, а Сарин рад награђен је златним сертификатом у категорији „Најбољи студентски пројекат јавног простора и развоја инфраструктуре“. Сама додјела награда одржана је у Државном музеју Ермитаж.

На такмичењу је представљала Србију и Босну и Херцеговину, чиме је њен рад добио и шири регионални значај, повезујући образовање стечено у иностранству са простором из којег потиче.