Реците јој збогом: Ово су четири научно доказана начина да избјегнете прехладу ове зиме

Како је зима већ почела, стигао је и уобичајени вал прехлада и грипа, па је сада право вријеме да размислимо како да заштитимо себе и друге. Већ знате уобичајену причу: често перите руке, покривајте уста при кашљању и кихању, не додирујте лице, провјетравајте затворене просторе, останите код куће ако се не осјећате добро и примите вакцину против грипа.

Међутим, поред ових добро познатих препорука, постоје и корисни кораци за које можда нисте знали. У наставку су најновија сазнања и мање познате стратегије које вам могу помоћи да ви и ваша породица лакше пребродите сезону прехлада и грипа.

Влажност зрака је кључна

Опште је познато да провјетравање простора смањује ширење вируса прехладе и грипа. Оно што се често занемарује, а једнако је важно, јесте влажност зрака. Истраживања показују да вируси грипа дуже опстају у сухом зраку, због чега епидемије често достижу врхунац зими, када централно гријање исушује наше домове и радна мјеста.

Ниска влажност такођер узрокује да ситне капљице које издишемо испаравају и постају још ситније честице, које могу дуже лебдити у зраку и путовати на веће удаљености, дајући вирусу више прилика за ширење. Сух зрак додатно слаби природну одбрану организма јер исушује заштитну слузницу у очима, носу и грлу, што отежава уклањање клица и повећава ризик од инфекције, а такођер погоршава симптоме попут кашља, бола у грлу и запушеног носа.

Докази показују да одржавање влажности зрака у затвореном простору у златној средини, између 40 и 60%, чини окружење неповољним за вирусе и помаже дисајним путевима да остану влажни и спремнији за борбу против инфекција.

Иако је важно провјетравати просторије у којима борави више људи, зими се често уноси хладан и сух зрак који додатно снижава влажност. Научници препоручују баланс између свјежег зрака и одговарајућег нивоа влажности, а најефикаснији начин за повећање влажности зрака јесте кориштење овлаживача, посебно оних са контролом нивоа влаге.

Мит о вјежбању

Деценијама је постојало увјерење да спортови издржљивости привремено ослабљују имуни систем и повећавају ризик од болести. Међутим, 2018. године др. Јохн Цампбелл, професор на Факултету за здравље Универзитета у Батху, показао је супротно. Његова истраживања су показала да вјежбање заправо може ојачати имунитет.

„Током интензивног вјежбања број имуних ћелија у крви привремено се повећава. Након тренинга, њихов ниво пада испод почетне вриједности, што се раније сматрало ‘отвореним прозором’ за инфекције“, објашњава Цампбелл.

„Сада знамо да те ћелије нису изгубљене. Оне се заправо премештају у ткива која су подложнија инфекцијама, попут плућа, гдје активно траже узрочнике болести. То значи да вјежбање може унаприједити рад имуног система.“

Аеробне активности попут трчања или брзог ходања побољшавају циркулацију имуних ћелија, док тренинг снаге ослобађа протеине који подржавају имуни систем. Комбинација оба типа вјежбања пружа најбољу заштиту.

Витамин Д умјесто Ц

Иако витамин Ц може благо скратити трајање болести, нема довољно доказа да спрјечава оболијевање. Витамин Д, с друге стране, доказано јача имунитет. Чак 18% одраслих између 19 и 64 године има мањак витамина Д. Препоручује се дневни додатак од 10 микрограма витамина Д током „облачних“ мјесеци, од октобра до марта.

Постоје два облика витамина Д: Д2 и Д3. Истраживања показују да Д2 може смањити ниво Д3, облика који тијело користи за јачање имуног система. Д3 активира корисне гене који јачају антивирусну и антибактеријску одбрану, док Д2 нема исти ефекат.

Вакцина против грипа није само за старије

Чест мит је да вакцина против грипа треба само старијима или хронично болеснима. Грип може погодити свакога, укључујући здраве одрасле, а деца су најчешћи преносиоци. Дјеца млађа од пет година имају високе стопе хоспитализације због грипе, јер имуни систем још није потпуно развијен, а дисајни путеви су ужи и подложнији компликацијама попут бронхитиса и упале плућа,

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

Пише Нова.рс.