Преображава се камен у води и лист у гори – која вјеровања и обичаји прате велики празник

Преображење Господње је један је од великих Христових празника, када, према народном предању, зором почињу да се преображавају и гора и вода, и то најављујује скору јесен.

По хришћанском учењу, Преображење је тренутак када се Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засјао као сунчева светлост, а уз њега су се појавили старозавјетни пророци Мојсије и Илија.

Тако се божанска природа сина Божјег учинила видљивом. Преображење, које се у Православљу убраја у 12 великих Христових празника, слави се на Истоку од седмог вјека. Западна црква унијела га је у свој календар тек 1457. године

У црквеним богослужењима празнује се седам дана, током којих се певају песме посвећене овом јеванђелском догађају. Данас се на крају Свете литургије служи обред освештања грожђа.

Увијек пада у вријеме Госпојинског поста, па је и празнична трпеза увијек посна, обогаћена рибом и вином.

Преображењем се завршава летњи годишњи циклус обичаја и започиње јесењи. На овај дан се преображава, односно битно мења природа.

Каже се да се преображава и камен у води и лист у гори. Ријеке и језера постају хладније, па се завршава и сезона купања, што се некада веома поштовало.

Уколико жене и девојке устану пре сунца и “помало пораде од сваког женског посла”, вјерује се да ће се преобразити у вриједне домаћице.

Не ваља данас касно устати ни током дана спавати. У многим мјестима одржавају се вашари.

Патријарх Порфирије служиће на Преображење Господње Свету литургију у манастиру Крка у Хрватској.

(РТРС)