Позитивна прича из Сребренице, комшије дјеци купиле базен: Сви се друже, тако смо навикли и сложни смо

Реторика подјела на једне, друге и треће посебно је изражена у предизборном периоду. Подјела грађана у националне торове добитна је карта на коју политичарари играју годинама.

По принципу ‘завади па владај’, не знајући да грађане, бар не све, није могуће завадити. Показали су то поново мјештани Сребренице. Овај пут из Бартове улице. Комшија који живе у слози, чему уче и своју дјецу.

Баратова важи за насеље у Сребреници које броји највише дјеце у граду. Дјеца се нерадо раздвајају када треба ићи на излете до Дрине или језера Перућац. То је представљао проблем родитељима када им организују излете, те су се одлучили да им заједничким снагама купе базен.

“Сад кад су на распусту неће да се одвајају. А не можеш покупити сву дјецу кад кренемо на купање на Дрину. Покупим, напримјер, својих двоје и од комшинице могу још двоје-троје, али кад дођу тамо гдје хоће да се купају, видиш да их нешто тишти. Кажу: ‘Да нам је Хелена овдје. Нема Хелене.’ Једноставно, више нису то дјеца која су била. Они ће се опет заиграти, па ће споменути Вељка, па Изета, па Илзану”, прича Амра Кешо-Омеровић за Федералну.

“Схватили смо да нам се то не исплати. Молимо ко ће нас возити, док нађемо пријевоз… Сјели смо и видјели да је једино рјешење да набавимо неки базен за насеље. Питали смо остале родитеље, сви смо овдје сложни и овдје има највише дјеце… Док одемо на језеро Перућац, док одемо на Рајску плажу. То је све далеко. Има и мале дјеце, не смијемо да их пуштамо”, додаје Весна Шурлан.

“Отишли смо начелнику и питали смо га за плац, да поставимо базен. Без пола ријечи је подржао идеју: ‘То је супер идеја, желим вам помоћи, Општина ће у томе учествовати’, рекао је. И тако смо купили базен”, наводи Амра.

Након куповине базена појавио се проблем  у вези с водом, јер је у Сребреници тих дана била рестрикција воде због малог нивоа ријеке Јадар, којом се напаја водовод општине, али ни то није представљало проблем.

“Саставили смо базен, немамо воде. Нити смо имали одакле да наспемо. И онда смо опет из Братунца цистернама довезли воду. Сви су заједно и сви се друже. Можеш отићи на крај свијета. Само се јави комшиници и дијете ти неће бити ни гладно ни жедно и чак ће, ако нема мјеста код њих у стану, неко доћи у твој стан преспавати с твојом дјецом. Тако смо навикли, ово је Баратова. То смо ми. Сложни смо и сви су пресретни што је овако. Поготово сад за базен”, истиче Амра.

“Базен нам је супер, друштво нам је супер! Има нас око двадесетак. Дружимо се, идемо на секције сваки дан у школи, враћамо се из школе, идемо на игралиште, враћамо се с игралишта”, прича Вељко Шурлан.

“Завлачимо се испод цераде и гледамо колико ћемо дуго издржати. Покушавамо да препливамо цијели базен ронећи. Имамо и камере. Обезбијеђен базен, одличан”, додаје Теодор Ковачевић.

Дјеца и родитељи из Баратове у Сребреници својим примјером показају како здрави комшијски односи изгледају и како се слогом могу постићи многе ствари. А гдје постоји воља, ту постоји и начин.

&нбсп;

радиосарајево.ба