Подела на домаће и избјеглице: Политички адут или стварни проблем?

На недавном састанку Савеза градова и општина Српске, Љубиша Ћосић је изазвао буру коментара изјавом упућеном Љубиши Петровићу да су Бијељину, према његовим речима, “створиле Сарајлије”, док су Семберци, наводно, у то време “шверцовали”. Ова провокативна изјава поново је отворила стару тему – поделу на домаће становништво и избјеглице.

Статистика показује да су Срби који су избјегли из Сарајева и Средње Босне често долазили с образовањем и капиталом, што им је омогућило да допринесу развоју средина попут Бијељине. Међутим, многи од њих осећају да никада нису били у потпуности прихваћени, упркос њиховим доприносима.

Слична ситуација влада и у Зворнику, где су се појединци из избјегличке популације, посебно они из Кладња, успешно прилагодили, чак постајући и милионери. Међутим, поделе између “домаћих” и “избјеглица” увек су тињале испод површине, нарочито током политичких сукоба између локалних лидера попут Драгомира Васића и Зорана Стевановића.

Иако се млађе генерације труде да превазиђу те разлике, у народу још увек постоји перцепција да је изузетно тешко постићи значајан успех ако нисте “домаћи.” Да ли Ћосић ове поделе користи за политичке поене или оне заиста опстају у локалним заједницама, питање је на које ће најбоље одговор дати сами грађани.