Племенит подвиг Миленка Окиља, за три дана вратио два изгубљена новчаника

Прича Миленка Окиља са правом треба да остане записана, а доброта и племенитост у ово наше вријеме треба да слиједе и многи други људи.

Херој наше приче живи у Брањеву и запослен је у кафе бару ”Треф” у Брањеву. Своју причу о свом подвигу, Мико, како га по надимку сви зову пријатељи, а и сами гости локала, овако нам је испричао:

– У угоститељском објекту ”Треф” трудимо се да се наш гост осјећа добродошао, почев од мојих колега, тако и самог власника Нинослава Грабовца, трудимо се да на лијеп начин дочекамо, а испратимо наше госте. Прошле седмице када сам долазио да радим другу смјену, нашао сам на паркингу испред кафића новчаник, а њему су били новац и лична документа. Не бих да помињем о коме се то радило, само могу рећи да је наш редован гост, кад долази за празнике у своју домовину. Човјек се много обрадовао када сам му вратио новчаник, а контактирао сам га преко друштвене мреже фејсбук. Много се обрадовао, био је свјестан да је изгубио новчаник, да га је тражио цијели дан. Тај човјек ми се захваљивао, посебно због докумената частио ме, иако то нисам тражио, једва сам пристао на то. Послије само два дана, када сам ишао у Лозницу, на улици сам поново нашао новчаник. Опет сам, да кажем, имао ту срећу да пронађем новчаник. У том тренутку нисам знао коме да га предам у сигурне и поштене руке, па сам скренуо у један кафић да попијем кафу и послије 10-15 минута видео сам да једна жена нешто тражи по улици, као да је нешто изгубила и преко њене личне карте сам је препознао. Изашао сам и предао јој изгубљени новчаник. Њеној срећи није било краја, чак ме и и пољубила у образ у знак захвалности. То није био први случај да враћам власницима новчанике или телефоне које су заборављали у нашем кафићу Треф. Сматрам да је дужност свих грађана да врате изгубљено и да не профитирају на туђој несрећи – прича нам Мико.

Поред племенитости, Окиљ може се похвалити чињеницом и да је велики спортиста. Његова љубав је фудбал.

-Фудбалер сам Напретка из Доњег Шепка. У том клубу сам и поникао, играо за све млађе селекције, да би затим заграо за први тим Брањева који се у то вријеме у међувремену формирао. Послије неколико година услиједио је позив од Напретка и вратио сам се у Доњи Шепак. Поносан сам да сам са својим клубом освојио двије титуле за двије године. Од четврте дошли смо до Друге лиге, гдје се сад тренутно такмичимо – додао је Окиљ.

У данашње вријеме, гдје у цијелом свијету влада тешка финансијска ситуација, овај подвиг Миленка Окиља, доказ је да постоји још поштених и племенитих људи, који својим херојским подвизима дају нам наду у бољи живот и боље вријеме.