Петар Спремо, чувар културе и умјетности у Зворнику
„Уколико не заштитимо објекте по којима је наш град препознатљив,а који су девастирани и пред рушењем, попут Ђурђев града, Андрашеве виле или зграде Старе медресе – шта ћемо у годинама испред нас показати људима који дођу у Зворник, а који желе да виде наше културно-историјско наслеђе?“ , каже за радио Освит Петар Спремо који већ годинама својим дјеловањем и ангажманом покушава да укаже на потребу очувања оног што нам је остало од предака, а што смо ми као друштво својом небригом довели до катастрофалног стања.
Бројни објекти од значаја, нагрижени зубом времена пропадају, а надлежне институције због своје инертности или неких других разлога не чине ништа да се њихово урушавање заустави. Зато је Спремо покренуо и акције на друштвеним мрежама које за циљ имају заштиту културних добара.
„ Учинио сам то као обичан грађанин који жели да његов град буде љепши, сређенији и за понос свима. Наишао сам на значајну подршку једног броја ентузијаста. Међу њима има оних чије породице већ генерацијама живе у Зворнику, али и оних који су се у град доселили прије свега пар година.Сви имамо заједнички циљ- да покушамо обновити оно што се може обновити од културно-историјског наслеђа како Зворник не би постао град који је само „начичкан“ зградама из новоградње као било који други град, градић или чаршија“, нагласио је Спремо и додао да новац јесте велики, али не и једини проблем:
„Проблем је свијест људи која се промијенила и која за основни принцип има паролу „дај још, дај још, и дај само мени“. Кад људи схвате да их неће мјерити по ономе што су стекли , него по ономе што су оставили, поклонили и урадили за ширу заједницу и друштво у цјелини, онда ћемо и кренути напријед. Новца има довољно, али није адекватно распоређен. Бројне проблеме у овој области могли бисмо ријешити уколико би материјална средства била трошена у складу са приоритетима које би утврдили људи од струке и знања“ , наглашава он.
Иначе , породица Петра Спреме је једна од оних која је у протеклих неколико деценија дала значајан допринос у области културно-умјетничких дешавања и очувања духовног и материјалног наслеђа овог града. Сваки град се , између осталог, препознаје и по људима који чине његову духовну вертикалу, а Петар је један од оних који су по томе у Зворнику најпрепознатљивији. Другачије и није могло , јер је од малих ногу, уз умјетнички настројене родитеље , било природно да крене у том правцу.
„Моји родитељи су се и упознали у културно-умјетничком друштву. Од раног дјетињства у нашем дому сам одрастао уз пјесму, игру и бројне друге културне садржаје.Буквално смо И сестра и ја предодређени за тај неки живот. То је , једноставно, дио мог идентитета. Као што је дио мог идентитета и то што смо поријеклом из Херцеговине , или што сам зворничанин, што волим овај град, што у њему живим и што у њему намјеравам да скончам“ , каже уз осмјех Спремо.
Наш саговорник је и један од симбола зворничког пјевачког друштва „Изворник“ који је у протеклим годинама освајао бројне награде на домаћим и међународним такмичењима и фестивалима и који у свом репертоару баштини духовну и свјетовну музику. Изворник се труди да очува и стару градску пјесму , етно музику, севдалинке , народну и евергрин музику, као и дјела домаћих и страних композитора хорске музике , што у данашњем времену није ни мало лако.
„ Када погледате аранжмане и одређене композиције и пјесме из, рецимо, седамдесетих година прошлог вијека буде вам јасно да је све много квалитетније урађено у односу на данашњу музику, иако у овом времену имамо много веће техничке и сваке друге могућности. Нисам од оних који тврде да је увијек прије било боље, али желим да укажем на квалитетне садржаје , посебно младим људима и да их кроз рад у овом пјевачком друштву упознам са врхунским музичким дјелима било да је ријеч о староградској музици или поп хитовима“ , каже Спремо и истиче да се понекад осјећа као Дон Кихот или Последњи Мохиканац, јер његов и рад његових пријатеља и сарадника не препознају они који би требали и који имају механизме да културну политику подигну на виши ниво.
„ Али , и поред тога, не губим наду , настављам да се борим , и видјећемо гдје ћемо стићи“ , закључује Петар Спремо.
Текст и фотографије преузете од РАДИО ОСВИТ
Коментари 0
Подијелите своје мишљење – читамо све коментаре.