ОЧАЈ МЉЕКАРА У СРПСКОЈ

Просипају на хиљаде литара млијека због смањења откупа

Због тога ће Чедо Боројевић, агроном и власник велике фарме у мјесту Тишина код Шамца, током 4 посљедња дана јануара бацити између 18.000 и 20.000 литара млијека.

Он је снимио тренутак када млијеко из лактофриза пребацује у цистерну за осоку како би га просуо уз ријечи: „Шта смо дочекали“.

– Тешко је, плачемо. Није човјеку свеједно кад мора пролијевати млијеко које је произведено уз огроман труд, рад и улагања – каже Боројевић.

На његовој фарми тренутно се производи око 6.000 литара млијека дневно, али је због одлуке мљекаре о редукцији откупа дошло до вишка од 18.000 до 20.000 литара млијека у само неколико дана.

– Прије мјесец дана обавијештени смо да долази до смањења откупа за 10 одсто и до смањења цијене. Ми смо, међутим, планирали раст производње од 10 одсто, јер је такав био уговор. То је биолошки процес, краве се не могу „угасити“ за мјесец дана – објашњава он.

Фарма са 500 грла и европским стандардима

Боројевић се пољопривредом бави цијели живот. По струци је агроном, а у приватном сектору је од 1990. године. Фарма у Тишини ради од 1996. и данас броји око 500 грла, од чега је 200 музних крава, док остатак чине јунице, бикови и телад.

– Наше краве су високопродуктивне, дају и преко 30 литара млијека дневно. Млијеко је врхунског квалитета, у складу са стандардима Европске уније. Наша фарма је била једина контролисана од стране комисије ЕУ и захваљујући томе је мљекара из Козарске Дубице добила право и извозни број – истиче Боројевић.

Упркос томе, како каже, данас му се у тој истој мљекари не јављају ни на телефон.

Зашто се млијеко не може поклонити?

На питање да ли постоји могућност да се вишак млијека донира хуманитарним организацијама, Боројевић каже да је и та опција разматрана, али да је у пракси готово неизводива.

– Млијеко је изузетно осјетљив производ. Да би се поклонило, мора се упаковати, транспортовати и брзо предати. Свако кашњење носи ризик од кварења. Било је приједлога да се дијели социјално угроженима, али то је логистички и законски прекомпликовано – објашњава он.

Због свега тога, дио вишка млијека се, на сву срећу, успијева збринути у енергани у близини фарме, али то није трајно рјешење. Објаснио је да је проблем млијеко бацити јер би то изазвало загађење животне средине.

Слиједи гашење фарми

Боројевић упозорава да је ово тек почетак озбиљне кризе.

– Био сам 2004. године у Холандији, гдје је тада била слична ситуација. Дневно су се затварале 4 до 5 фарми. Исто ће се десити и код нас. Преживјеће само они који то могу финансијски издржати – каже он.

Процјењује да би чак 60 одсто мљекара могло одустати од производње, додајући да сматра да је у питању притисак ЕУ.

– Краве које вриједе 5.000 до 6.000 КМ сада иду у кланицу за 2.000 КМ. То нема никаквог економског смисла, али људи су принуђени – додаје Боројевић.

Као главне узроке види хиперпродукцију млијека у Европи, притиске тржишта и појаву сурогата, односно замјена за млијеко.

– Ово је тренд, хтјели ми то или не. Уговори су анулирани, планови развоја поништени и сад сви сносимо посљедице – закључује он.

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

Извор: Новости