Њемачки амбасадор: Рано је за укидање санкција Републици Српској

Није тајна да и даље постоје одређене мјере Њемачке које су на снази и неки пројекти који су суспендовани у Републици Српској, а то је повезано с изјавама и поступцима Милорада Додика, предсједника СНСД-а.

Ово је у интервјуу за “Независне” поручио Алфред Гранас, амбасадор Њемачке у БиХ, који је у понедјељак боравио у Бањалуци.

“Проблем нису само сецесионистичке изјаве, него и увреде које се понекад износе у јавном простору. С друге стране, видимо и одређене позитивне помаке – неки закони су повучени, један је проглашен неважећим од стране Уставног суда. Дакле, постоји одређени напредак. Али, нажалост, реторика се и даље наставља”, рекао је он. Упитан да ли је и претходна влада Саве Минића за Њемачку била легитимна, он је одговорио потврдно.

“Ми смо у Њемачкој одлучили да, док год нека уставна институција – прије свега Уставни суд – не донесе одлуку да је то неуставно, ту владу третирамо као легитимну”, објаснио је он.

НН: Данас сте (понедјељак) у Бањалуци па је моје прво питање: какви су Ваши утисци о граду и с ким сте се састали током посјете?

ГРАНАС: Увијек је лијепо бити на сунчаном мјесту – тада све изгледа свјетлије и пријатније. Али и без тога морам рећи да ми се Бањалука допада. Што се тиче састанака, састали смо се са премијером. Само пет минута прије него што смо стигли сазнали смо да је поднио оставку, али смо ипак одржали састанак.

НН: Да ли Вам је то поменуо током разговора? Да ли је објаснио разлоге?

ГРАНАС: Објаснио је да су се појавиле одређене сумње у вези са законитошћу претходне владе и процеса њеног именовања. Због тога су жељели да буду потпуно сигурни да је све правно чисто па је одлучио да поднесе оставку. Утисак који сам стекао је да ће он вјероватно бити поново именован за премијера у релативно кратком року. У том случају би га именовао предсједник који је недавно потврђен од стране Централне изборне комисије као легитимни предсједник Републике Српске.

НН: Да ли су постојале било какве сумње у њемачкој дипломатији или влади у вези са легитимитетом те владе? Премијер је на конференцији за новинаре наговијестио да је међународна заједница сматрала да његова влада можда није потпуно легитимна.

ГРАНАС: Појам “привременог предсједника”, под којим је он био именован, заиста се не налази у Уставу. Али, с друге стране, у Уставу такође нема ни одредбе која каже да таква конструкција није могућа. У транзиционим фазама понекад се појављују таква рјешења. Ми смо у Њемачкој одлучили да, док год нека уставна институција – прије свега Уставни суд – не донесе одлуку да је то неуставно, ту владу третирамо као легитимну владу Републике Српске. У том смислу сада је ситуација чак и јаснија него раније јер ће нови премијер бити изабран у парламенту и потврђен од стране предсједника.

НН: Ваш претходник је имао прилично компликовану ситуацију када је долазио на функцију амбасадора Њемачке. Да ли сада постоји шанса да односи између Републике Српске и Њемачке уђу у неку нову фазу, или је још рано за такве процјене?

ГРАНАС: Да, имао сам лакши почетак него мој претходник. То нема везе ни са мном ни с њим, већ са другачијим приступом власти у Републици Српској у том тренутку. Предао сам акредитиве без проблема и све је прошло прилично глатко. Наравно, у међувремену су се догодиле одређене ствари. Није тајна да и даље постоје одређене мјере које су на снази и неки пројекти који су суспендовани. То је прије свега повезано са изјавама и поступцима господина Додика. Оно што он говори, али и оно што ради, има посљедице. Проблем нису само сецесионистичке изјаве, него и увреде које се понекад износе у јавном простору. С друге стране, видимо и одређене позитивне помаке – неки закони су повучени, један је проглашен неважећим од стране Уставног суда. Дакле, постоји одређени напредак, али, нажалост, реторика се и даље наставља.

НН: Значи ли то да још нисте увјерени да је ситуација потпуно ријешена, за разлику од Ваших америчких партнера који сматрају да јесте?

ГРАНАС: Наши амерички пријатељи су постигли споразум са властима у Републици Српској и са господином Додиком. Ми такав споразум нисмо склопили. Ми видимо одређени напредак, али желимо да видимо колико је одржив. Ова ситуација није нешто у чему уживамо. Али исто тако не можемо једноставно давати новац њемачких пореских обвезника ако с друге стране не видимо озбиљну спремност на сарадњу. Знате, ако вас неко стално удара, а онда очекује да му уручите чек, то иде тешко.

НН: Република Српска, као и цијела Босна и Херцеговина, веома је повезана са Њемачком: економски, културно, кроз породице, рад у Њемачкој… Због тога се у друштву поставља питање колико дуго ће РС и БиХ бити својеврсни таоци ових политичких неспоразума.

ГРАНАС: То питање бисте прије свега морали поставити господину Додику. Ми имамо утисак да он и даље доноси кључне одлуке. Ствари се дешавају када он каже да треба, а не дешавају када он каже да не треба.

НН: Дакле, и даље мислите да је он главна политичка фигура, иако формално можда није у тој улози?

ГРАНАС: Све индиције указују на то. Ако употријебимо вашу аналогију о ‘таоцима’, рекао бих да она прије долази са те стране. Јер, као што сте рекли, ситуација није природна. У Њемачкој живе стотине хиљада људи из Босне и Херцеговине, међу њима и много људи из Републике Српске. Њемачка је, послије ЕУ као цјелине, највећи појединачни доприносилац развојне сарадње и јавних инвестиција овдје. Овдје послује око 500 њемачких компанија, многе од њих у РС, и оне добро послују. Ми смо спремни и желимо да допринесемо развоју. Али, с друге стране, морамо видјети одређени помак – прије свега умјеренији приступ политичких доносилаца одлука у Српској.

НН: Чини ми се да су три њемачке владе – Ангеле Меркел, затим Шолцова и сада Мерцова – прилично досљедно подржавале приступање западног Балкана ЕУ. Међутим, историјски контекст се мијењао: рат у Украјини, сада и рат на Блиском истоку. Да ли је проширење ЕУ данас мање важно него раније?

ГРАНАС: Рекао бих да постоје двије стране тог питања. Прва је оно што сте описали – велики број криза и конфликата који захтијевају пажњу и енергију политичких лидера. Када сте стално у режиму кризног управљања, тешко је фокусирати се на дугорочне процесе. Али, с друге стране, ова нова њемачка влада је врло јасно рекла да је интеграција западног Балкана у ЕУ један од њених спољнополитичких приоритета. Постоји политичка воља и постоји ангажман. Њемачка жели да унесе нову динамику у процес проширења. Истовремено, сада постоји и шира динамика у Европи: имамо Европску комисију која је наклоњена проширењу и велики број држава чланица које такође подржавају проширење. Зато постоји осјећај да је тренутак за напредак сада.

НН: Али у БиХ тренутно готово да нема помака. Можемо ли себи приуштити да чекамо до избора, па онда да почнемо озбиљно радити на европском путу?

ГРАНАС: Врло једноставно речено: не можете. Постоји динамика која вјероватно неће трајати заувијек. Ако се ништа не уради прије избора, а онда се чека до октобра, ова година ће бити изгубљена. Зато моја порука грађанима ове земље гласи: тренутак је сада. Погледајте реалност. Шта добијате од Русије? Готово ништа. Шта долази из Европе? Инвестиције, трговина, развојни пројекти – свакодневно. Примјер је План раста за западни Балкан. За БиХ то значи око 900 милиона евра за инфраструктурне и развојне пројекте. Већ је изгубљено више од сто милиона евра јер политичке одлуке нису донесене на вријеме. Ако се то настави, цијелих 900 милиона може нестати.

НН: У Бриселу се све чешће говори о могућем новом моделу приступања – можда фазном приступу или различитим нивоима интеграције у ЕУ. Да ли је то реална опција?

ГРАНАС: Та дискусија постоји, али засад нема конкретног резултата. Неки од нас су помало скептични према таквом моделу. Суштина чланства у ЕУ је приступ јединственом тржишту, а да бисте у њему учествовали морате спровести велики број реформи. Ако те реформе нису спроведене, тешко је видјети какву би стварну корист донио неки ‘међустепени’ модел. Осим тога, чланство је ипак чланство. Тешко је замислити различите ‘степене чланства’ са различитим правима одлучивања. Ипак, дискусија се води и видјећемо какав ће бити коначан исход.

НН: Као амбасадор једне од најутицајнијих држава ЕУ можете ли јасно рећи: да ли постоји могућност да се услови за приступање ублаже?

ГРАНАС: Услови морају бити испуњени. Ако неко рачуна на то да ће ЕУ на крају попустити, онда ће овај процес трајати још 50 година.

НН: За крај једно питање које можда није примјерено поставити Вама, али ипак ћу то учинити: Да ли постоји реална шанса да Црна Гора ускоро постане чланица ЕУ?

ГРАНАС: Према информацијама које имамо, постоји реална могућност да Црна Гора заврши преговоре већ ове године. Постоји амбиција да се споразум о приступању потпише до краја године, а затим слиједи процес ратификације у државама чланицама. Ако се то догоди, то би био снажан сигнал за цијели регион. Порука би била јасна: када постоји политичка воља и када се реформе спроводе, чланство у ЕУ је могуће.

&нбсп;

&нбсп;

Извор: Независне