“Немоћ и Отпор: Портрет Зворника у Светлу Скривених Борби”

Зворник- недавно нас је потресла вест о покушају самоубиства угледне лекарке, која је срећом преживела скок са терасе.

Нажалост, овакви догађаји нису ретки, а град често сведочи како покушајима, тако и успешним случајевима суицида.

Интересантно је приметити да се демобилисани борци Војске Републике Српске и образовани појединци чешће опредељују за овај корак у поређењу са политичарима, директорима и бизнисменима.

Зворник прати глобални тренд опадања у свим аспектима друштвених појава. Средњи слој који је доспео у први план градских дешавања често оставља утисак медиокритета, док догађаји и манифестације постају прикази пропадања, обилујући личностима које нису одраз квалитета.

У овом граду, људи који се враћају из затвора дочекују се боље него ослободиоци Зворника из прошлости, постајући идолизоване фигуре које су често именоване на високе позиције.

Највећи парадокс представља стигматизација особа које се суочавају са психичким изазовима. Посета психијатру попут Ирене сматра се срамотном, док се затворски боравак и неетичко понашање идеализују.

Срамота је бити поштен, затражити помоћ, бавити се културом и гласати против власти. Често се јавља конфликт између вредности са којима смо одрасли и сурове стварности која доминира.

Особе које су одгојене у складу са здравим вредностима, које теже поштењу, раду и образовању, суочавају се с депресијом када схвате контраст између својих идеала и стварности око себе. Осећај одбачености од околине и немогућности да се изборе са превладавајућим нормама додатно придоносе осећају немоћи.

Овај текст изражава субјективни поглед аутора на дешавања у граду Зворнику и неопходност разумевања менталног здравља. Част изузецима.

Пише: Недељко Босиочић