Могућност појаве клизишта на подручју Зворника!

Подручје Зворника спада у подручје гдје су клизишта релативно честа, посебно када има обилних падавина. У том случају би требао бити у стању приправности, али то не значи нужно да ће се покренути клизишта.

Геолошки завод је израдио прогностичке карте за Републику Српску, а потенцијална клизишта могу се појавити на подручју Бањалуке, Приједора, Костајнице, Добоја, Лопара, Фоче, дијелова Источног Сарајева и Вишеграда.

Зворничка подручја око Малешића, Скочића, Локња, Бошковића, Грбавца и Клисе потенцијално су склона помјерању тла које се већ догодило, што не значи да ће се поновити на истим мјестима.

“Генерално посматрано, свако подручје, осим Бијељине, Шамца, Посавине и неких других дијелова, склоно је клизиштима јер је таква геолошка грађа. И Федерација БиХ и Србија имају сличну геолошку грађу и своје црвене линије када су у питању клизишта”, рекао је Сандиц́.

Он је нагласио да су то простори који су склони клизиштима, која одређена количина кише може активирати, што не значи да ц́е се, само због тога, десити у наредна два-три дана. Ради се о углавном плитким клизиштима и у некој феноменологији спадају у мала, али наносе велику штету јер смо, генерално гледајуц́и, као поједици и друштво неотпорни да се боримо против тога.

Према ријечима Цвјетка Сандиц́а, процес клизишта се “кува”, то је нека неминовност која се не може задржати, али се може превенисати тако што се дио вишка воде, која се налазе у тлу, иако нема падавина, одведе са тог простора разним дренажама, чиме се спремно дочекују нове падавине.

“То су углавном терени који, генерално посматрано, и на подручју Зворника и у Републици Српској имају дебелу кору површинског распадања изграђене од глине и пијеска дебљине неколико метара и када се раскваси, а налази се под одређеним нагибом, неминовно се покрец́у и праве одговарајуц́и штету”, појаснио је Сандиц́.

Геолошки завод је урадио катастар клизишта на којем су на одређеним подручјима маркиране појаве на основу којих се праве одређени модели и предвиђања како би се те локације успјешно поентирале.

Ниједно подручје није имуно од клизишта ако има кору површинског распадања која може да се покрене услед одређене влажности, количине падавина, примарног нагиба терена, али и неких активности којима и сам човјек може да допринесе.