Министри не уливају повјерење – Економисти на челу а привреда се распада!

Ако је судити по стручним квалификацијама новоизабраних министара у Савјету министара БиХ, овај сазив претежно би требало да се бави привредним темама и јачањем правне државе, будући да су више од двије трећине министара економисти и правници.

Има ту, додуше, и дипломираних ДИФ-оваца, менаџера, бивших просвјетних радника, али највећи број долази из економске и правничке „бранше“. Највише је економиста чак четири, а титуле доктора економских наука носе министар финансија и трезора Зоран Тегелтија (СНСД) и министар цивилних послова, Дубравка Бошњак (ХДЗ). Економију је дипломирао и нови министар за људска права и избјеглице Севлид Хуртић (БХ Зелени), који је докторат „зарадио“ прије четири године из области менаџмента. Четврти економиста у новом сазиву Савјета министара БиХ је магистар из те области, Един Форто (Наша странка), коме је повјерено вођење Министарства комуникација и транспорта.

На папиру једно, у пракси друго

Послије економиста, највећи број нових министара има диплому правног факултета, њих троје, а то су предсједавајућа Савјета министара Борјана Кришто (ХДЗ), министар безбједности Ненад Нешић (ДНС) те министар правде, Давор Буноза (ХДЗ), који се прије добијања министарске функције бавио адвокатуром.

Новоизабрани министар одбране БиХ Зукан Хелез (СДП) диплому је стекао на Природно-математичком факултету, министар спољне трговине и економских односа Сташа Кошарац завршио је Факултет за пословно-индустријски менаџмент, док је на позицију министра спољних послова дошао Елмедин Конаковић (НиП) са дипломом Факултета спорта и тјелесног одгоја.

Састав новог Савјета министара БиХ у коме скоро половину министара чине економски стручњаци, а одмах иза њих правници, према ријечима политичког аналитичара Небојше Тојагића не гарантује да ће овај сазив тог тијела по било чему бити бољи од својих претходника.

– Гледајући стручне квалификације нових министара, реално је да човјек закључи да ћемо, макар на папиру, имати Савјет министара састављен од експерата, посебно из економије. Међутим, у пракси мислим да ће то ићи прилично траљаво – каже Тојагић за Српскаинфо.

Страначки кадрови

Он подсјећа на то да су постојала велика очекивања и од бројних претходних сазива Савјета министара БиХ, али да су на крају њихових мандата, кад се подвуче црта, резултати били прилично „мршави“.

– Генерално, имамо приличан оптимизам кад год дође до конституисања било какве нове власти, па тако и Савјета министара. На крају, најчешће се резиме сведе на слабе резултате у мандатном периоду. Због тога уопште нисам оптимиста кад је ријеч о овом сазиву Савјета министара. Пред нама су велики изазови и нисам сигуран колико је овај Савјет министара компетентан да изнесе све проблеме и пронађе адекватна рјешења – сматра Тојагић.

Да велики број економиста не значи да ће се Савјет министара заиста бавити рјешавањем бројних проблема у тој области, тврди и економиста Светлана Ценић. Она каже да је јавност већ могла да види резултате рада бројних садашњих министара, јер је, како истиче, углавном ријеч о старим и провјереним страначким кадровима.

– Ти који су по струци економисти већ дуго се врте по својим странкама, а неки од њих, као господин Тегелтија, већ је обављао бројне функције – од министра финансија до предсједавајућег Савета министара, па нисмо баш видјели резултате тог знања и усмјерености ка економији. Исто важи и за друге који су дуго у својим странкама, било да су економисти или правници. За остале, који немају везе ни са економијом ни са правом, па и ни са било чим другим, да и не говорим – каже Ценићева.

&нбсп;