Лагумџија: Рата неће бити, иза нас је година покушаја сецесије дијела БиХ и то је затворена књига

Сходно томе, казао је да је 2025. година била најдраматичнија и најпреломнија за БиХ од потписивања Дејтонског споразума. Додао је да су се управо у Уједињеним нацијама преламали кључни међународни процеси везани за стабилност државе и региона.

“Ово је била најдраматичнија година од Даyтона до данас. Овдје, у овој згради, на мјесту гдје стоји и споменик Цвијет Сребренице, преламало се све оно што се дешавало и у региону и у самој Босни и Херцеговини”, рекао је Лагумџија.

Према његовим ријечима, ријеч је о години у којој су кулминирали покушаји сецесије дијела Босне и Херцеговине, уз снажну подршку страних фактора:

“Имали смо отворене, коначне покушаје сецесије које је Милорад Додик проводио под директним надзором страног фактора. То су били покушају добијања политичке, логистичке и сваке друге подршке, па чак и овдје у Уједињеним нацијама”.

“Рата неће бити”

Лагумџија је посебно нагласио да је најчешће питање које су му грађани и међународни саговорници постављали током протекле године било – хоће ли бити рата?

На то питање, каже, данас постоји јасан одговор:

“Слободно могу рећи: то питање је скинуто с дневног реда. Иза нас је година коначног покушаја сецесије дијела Босне и Херцеговине и то је затворена књига”.

Додаје да је међународна заједница у Вијећу сигурности УН-а више пута јасно ставила до знања да је дошло вријеме да се заустави рушење Даyтонског мировног споразума.

“То није био само покушај рушења Даyтона, то је био покушај рушења мира у региону. Завршило би трагично не само за оне који су то покренули, већ и за велики број људи у Босни и Херцеговини и шире”.

Резолуција и споменик Сребреници

Говорећи о усвајању Резолуције о Сребреници и постављању споменика у сједишту УН-а, Лагумџија је нагласио да су ти процеси вођени упркос снажним притисцима и пријетњама:

“У вријеме доношења резолуције и постављања споменика стално су нас застрашивали да ћемо изазвати сукобе. Говорили су да обиљежавање 30. годишњице геноцида води дестабилизацији. Ми смо јасно рекли да сукобе пројектују они који заговарају сецесију”.

Додаје да су управо ти процеси означили симболичан крај пројекта разбијања Босне и Херцеговине.

“Резолуција је усвојена, споменик је постављен и то је споменик сјећању, али и споменик крају снова о разбијању БиХ. Том пројекту је овдје постављен споменик. Нема га више”, мишљења је амбасадор БиХ у УН-у.

“Став Запада је јасан”

Лагумџија сматра да су интензивна дипломатска лобирања током године дала јасан резултат када је ријеч о ставу Запада према Босни и Херцеговини:

“Запад је савршено јасан. Амерички план за Западни Балкан је врло прецизан – то је ексер у ковчег пројеката подјела и сецесија”.

Како је истакао Лагумџија, поруке које долазе из САД-а указују на растућу забринутост због политика које удаљавају земљу од Запада.

“Бећировић је из Wасхингтона јасно пренио да у америчким круговима постоји све мање разумијевања за антизападне потезе и блокаде које долазе из Босне и Херцеговине”, рекао је Лагумџија, наглашавајући да се очекује јасно опредјељење за европски и еуроатлантски курс.

Према његовим ријечима, порука Запада је стабилност, владавина права и борба против корупције, уз спремност за озбиљна улагања:

“Нема ратова, то заборавите. Владавина права, борба против корупције и озбиљне инвестиције – то је пут који се нуди”.

Јужна интерконекција

Говорећи о Јужној плинској интерконекцији, Лагумџија је нагласио да се ради о пројекту који далеко превазилази економски значај.

“То није само пројекат вриједан милијарду долара. Он има огромну геополитичку, стратешку и интеграцијску вриједност, како за БиХ тако и за цијели регион”, устврдио је.

Истакао је да тај пројекат отвара врата и другим улагањима, посебно у обновљиве изворе енергије:

“Јужна интерконекција може бити својеврсни булдожер, свјетионик за нове пројекте – соларну енергију, вјетропаркове, енергетску транзицију и снажније америчко и европско присуство у БиХ”.

Амерички интерес и страхови грађана

На питање о страховима грађана да би БиХ могла остати “кратких рукава“ због америчких економских интереса, Лагумџија одговара да је ријеч о погрешној перцепцији.

“Америка ће зарадити, али ћемо и ми. Добит ћемо сигурнију и јефтинију енергију, инвестиције, нова радна мјеста. Једино без чега ћемо остати су вјетар и сунце који данас ионако пропадају неискориштени”, навео је Лагумџија.

Додаје да су глобалне процјене сигурносних ризика додатни доказ стабилности БиХ:

“У анализама које идентификују 30 највећих сигурносних пријетњи у свијету нема ни Босне и Херцеговине, ни Западног Балкана. То је важна порука”.

Закон САД-а о Западном Балкану и порука региону

Посебно је истакао значај америчког Закона о вањској политици који се односи на Западни Балкан.

“Тај документ јасно потврђује подршку територијалном интегритету и суверенитету земаља Западног Балкана, владавини права и борби против корупције. То је велики успјех наше дипломатије”, додао је.

Коментаришући изјаве предсједника Србије Александра Вучића, Лагумџија је био изузетно директан:

“Проглашавати њиховом побједом чињеницу да је Резолуција о Сребреници усвојена и да је споменик постављен у УН-у је исто као када тврде да су побиједили у Косовском боју. Док се не изађе из митоманије, нема напретка”.

Поглед ка изборној 2026. години

Говорећи о години која долази, Лагумџија је изразио умјерени оптимизам, али и јасну политичку поруку. Нагласио је потребу за стишавањем све три струје националних политика и јачању демократских снага.

“Кључна битка ће бити избор чланова Предсједништва БиХ. Потребно је окупљање демократских снага око заједничког кандидата за члана Предсједништва БиХ, а искрено се надам да ће ту улогу прихватити Денис Бећировић. Вјерујем и да се опозиција у Републици Српској може окрупнити и стати насупрот Додику, као и да ће се смањити утјецај ХДЗ-а, који штети и Хрватима и свим осталим грађанима”, закључио је Лагумџија.