Конвертибилна марка обиљежава 25 година од пуштања у оптицај

Прије 25 година “рођена” је конвертибилна марка Босне и Херцеговине.

Новчанице издане 1998. године, наводи се на званичном сајту Централне банке БиХ, произведене су у штампарији Францоис-Цхарлес Обертхур у Француској, чија влада је финансирала и трошкове њихове производње.

Кованице је произвела ковница Роyал Минт из Велике Британије. Новчанице конвертибилне марке издане су у двије варијанте дизајна, дизајн Федерације БиХ и дизајн Републике Српске, а разликују се по мотивима лица на предњој страни новчанице, мотивима на полеђини новчанице, као и редослиједу латиничног и ћириличног писма. Све остале карактеристике, укључујући величину, боју и заштитна обиљежја, идентичне су за обје верзије. Новчаница апоена од 200 КМ издана је у једној варијанти дизајна за Босну и Херцеговину.

Када је о кованицама конвертибилне марке ријеч, сви апоени имају јединствен дизајн.

Данас су ово мање-више познати подаци, али не и пут који је морао бити пређен да би се успоставила валута. Сјећања о томе има Стеве Ханке, професор примијењене економије на Универзитету Јохнс Хопкинс у Балтимореу, који је зачетник идеје о новој бх. валути.

Зову га још и доктор за новац који путује свијетом и пружа помоћ банкарским системима разних земаља у сузбијању инфлације. Осим што о новцу зна све, мало тога му је остало непознато и о нашем, бившем југословенском простору којег је имао прилику упознати још за вријеме деведесетих када је савјетовао Анту Марковића, посљедњег премијера СФР Југославије.

Ханке је предложио низ реформи слободног тржишта, укључујући приватизацију југословенског пензионог система, као и систем валутног одбора за рјешавање посрнулог југословенског динара.

Распадом Југославије, у другој половини деведесетих, као специјални савјетник Бијеле куће за успостављање валутног одбора у Босни и Херцеговини, долази у главни град БиХ.

“Радио сам као посебни савјетник Владе САД-а у децембру 1996. Даyтонско-париски мировни споразум (21. октобра 1995.) наложио је да Босна и Херцеговина примијени валутни одбор најмање шест година.

(Валутни одбор подразумијева монетарни режим утемељен на правилу да домаћа валута буде 100 посто покривена одређеном страном валутом. У случају БиХ то је била њемачка марка.)

“Мој задатак је био осигурати да закон о централној банци резултира што отодокснијим системом валутног одбора”, појашњава овај реформатор валуте у земљама у развоју, те се присјећа свог доласка са супругом у Сарајево на преговоре, а везано за успостављање бх. валуте и Централне банке.

“Најупечатљивији дио овог подухвата био је лет који смо госпођа Ханке и ја имали из Загреба у Сарајево 11. децембра 1996. године. Били смо крцати НАТО-ИФОР-овим јединицама у врло бучном низоземском војном транспорту. То је био једини сигуран пролаз у ратом разорено Сарајево”.

Током боравка у Босни и Херцеговини имали су, каже он, јако осигурање.

О валутном одбору Стеве је написао и књигу 1991. године, која је помогла код финансијских преговора у Даyтону. А, да се читала и у бившој Југославији, откриће, сјећа се, током ручка са Рицхардом Холброоком у хотелу Гранд Хyатт у Хонг Конгу 27. марта 1998. године.

“Разговарали смо о Дејтонском споразуму када ми је испричао како је било лако изаћи на крај са Слободаном Милошевићем у преговорима о новом монетарном систему за Босну и Херцеговину (шефом изасланства Савезне Републике Југославије у Даyтону). Испоставило се да је Милошевић био упознат с мојом књигом на српскохрватском и мојим идејама валутног одбора јер сам био савјетник потпредсједника Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у раздобљу од 1990. до јуна 1991. године”, каже Ханке.

Дејтонски мировни споразум који је потписан 1995. године, успоставио је темеље финансијског система у БиХ, а они су подразумијевали оснивање Централне банке БиХ која ће једина издавати домаћу валуту.

“Успјех има много очева, а неуспјех нема ниједног. Централна банка БиХ има много очева и ја сам поносан што сам један од њих”, каже он.

Очигледно је било да национална валута коју ће издати нова Централна банка треба имати и своје име и дизајн за своје новчанице. Ханке је био свјестан да слиједе тешки преговори у БиХ на ту тему. Јер, не треба изгубити из вида чињеницу да је крајем 1995. године у БиХ у оптицају било неколико валута.

Док су њемачке марке биле у употреби у цијелој земљи, хрватско већинско подручје користило је и хрватску куну (ХРК), српско нови југословенски динар (ИУД), док је бошњачко користило босанскохерцеговачки динар (БХД)

БХД је била једина домаћа валута која је у то време још увијек била у употреби у земљи, и коју је издавала Народна банка Босне и Херцеговине.

“Знали смо да ће договори бити тешки, али смо знали и да питање имена можемо оставити за крај, будући да није имало импликације на сам закон о Централној банци. Да бисмо олакшали наше расправе о нацрту закона, за неименовану нову валуту смо користили назив “наочаре” (моја машта је тада била на измаку). А, потом су услиједиле интензивне расправе о значењу јединствене валуте као законског средства плаћања”, каже Ханке и додаје:

“Босански Срби су жељели своју верзију валуте коју би издавала њихова филијала централне банке, али би биле законско средство плаћања у цијелој земљи и потпуно замјењиве са верзијом у Федерацији. То је, по њиховом мишљењу, било у складу са суштином јединственог монетарног подручја и система. Као добар модел одржавања етничке разноликости предложили смо јединствену валуту са два дизајна, наводећи белгијске и канадске новчанице (једна група и језик на једном апоену, а други на другом апоену, али са само једном верзијом сваке деноминације). На моје олакшање, сви су то разумјели и прихватили без оклијевања”, сјећа се Ханке.

Одредбама Дејтонског мировног споразума утврђено је да ће Централна банка БиХ дјеловати као валутни одбор. Издаваће бх. новац који је у потпуности осигуран страном резервном валутом и слободно конвертибилан у ту резервну валуту по фиксном курсу. Осим тога, Централној банци неће бити допуштено посуђивати ​​новац влади или било којем приватном предузећу, нити стварати кредите.

“Откако је први валутни одбор успостављен 1800-их, ниједан од њих 70 никада није пропао. Надајмо се да ћете барем имати најбољи монетарни систем у том дијелу свијета”, казао је Ханке делегацији банкара и пословних лидера из Босне и Херцеговине које је својевремено угостио на свом предавању у кампусу Хомеwоод у склопу програма обуке спонзорисаног од Америчке агенције за међународни развој.

“Систем валутног одбора прописан Дејтонским/Париским споразумом је сигуран”, поручио је.

У почетку је конвертибилна марка фиксним курсом била везана за њемачку марку, да би касније, увођењем евра, била везана за евро, са такође фиксним курсом. Конвертибилна марка у БиХ и данас је везана за евро и валутни одбор.

Независне