Избори су завршени, Додик је побиједио.

Неком годи, неком не годи, што би рекао велики српски мислилац и политичар новијег времена, господин Ненад Нешић.

Ови избори показали су много тога. Прије свега, малу излазност, односно чињеницу да је на биралишта изашао релативно мали број грађана. Дошли су и људи из Србије, поријеклом из ових крајева, који су искористили своје бирачко право.

Показало се и да дио бирача, не сви, тражи новац за глас. И од позиције и од опозиције.

Кажу ови из власти: „Џаба и расвјета, џаба асфалт, опет паре траже.“ С друге стране, и опозиција се суочавала са сличним проблемима. Ко је имао донаторе, нешто је и направио, а ко није, данас се бави анализама.

На друштвеним мрежама велико незадовољство влашћу, анкете често против ње, лајкови на страни опозиције. И онда шта? Ништа.

Рекло би се: народ се „пролоповио“. Гледа себе, јер сматра да је све исто и да сви у политику улазе како би се окористили. Па, што не бисмо и ми?

Замислите четворо из једне куће, свакоме по 200 КМ. Ето тоне пелета или новог телевизора. Не подржавам, али анализирам.

СНСД је кроз озбиљан рад на терену, инфраструктуру и расположиве ресурсе успио да изведе своје бираче. То се не може занемарити.

Опозиција је, с друге стране, „оштрила ражањ док је зец био у шуми“. Дијелили су мандате прије него што су добили изборе, међусобно се сукобљавали, прозивали, возали лифтом и надали се побједи. На крају, резултат је изостао.

Мала излазност отвара озбиљно питање: јесу ли грађани у опозицији видјели стварну алтернативу СНСД-у? Јесу ли били незаинтересовани, разочарани или једноставно нису вјеровали да се промјена може догодити?

Било како било, избори су одржани уз примјену скенера. Зато би било јако безобразно тврдити да је Додик покрао изборе.

Међутим, ови избори показали су и нешто друго: ко год планира да уђе у озбиљну изборну трку, мораће да спреми „торбу“. Не нужно само за куповину гласова, већ и за озбиљну организацију, људе на терену, инфраструктуру и кампању која допире до грађана.

Или да сачекамо Месију који ће пробудити народ, па да људи једног дана кажу: „Јебеш пелет, дај да мијењамо ово!“

До тада, политика ће остати оно што често гледамо — трговина интересима, разочарани бирачи и политичари који послије избора објашњавају зашто нису побиједили.

А народ? Народ је поново рекао своје. На изборима.

Пише: Недељко Босиочић