Ко гура идеју о преузимању Гренланда

Амерички милијардер Роналд Лаудер покренуо је низ инвестиција на Гренланду, објавио је дански дневни лист Политикен, а преноси италијански Цорриере делла Сера. Овај 81-годишњи наследник козметичког царства близак је сарадник Доналда Трампа и његов колега са студија на пословној школи Вортон (Wхартон).

Истрага данског листа указује на образац деловања Беле куће у којем се геополитички потези, попут оних у Венецуели или на Гренланду, поклапају са приватним улагањима Трампових пријатеља и донатора. Уз дипломатске тензије и финансијске интересе, у позадини се помињу и сумње да Кремљ покушава да утиче на одлуке америчког председника.

Лаудер има дугу историју донација конзервативним кандидатима, а последњих година је за подршку Трампу издвојио најмање милион долара. Према наводима Џона Болтона, саветника за националну безбедност у Трамповом првом мандату, управо је Лаудер председнику предложио идеју о „куповини Гренланда“.

Болтон, који је у међувремену прекинуо сарадњу са Трампом, потврдио је за медијску кућу Тхе Фрее Пресс да је Лаудер први изнео ту идеју.

“Чуо сам то од њега, а касније сам сазнао да је предлог стигао од Лаудера. Трамп ми је о томе први пут говорио 2019. године“, рекао је Болтон.

Ове тврдње потврђују и наводи новинара Питера Бејкера (Тхе Неw Yорк Тимес) и Сузан Гласер (Тхе Неw Yоркер) из њихове књиге Тхе Дивидер објављене 2021. године. Аутори наводе да је Трампу идеју о преузимању острва изнео „веома богат пријатељ“, који је идентификован као Лаудер.

Ипак, остаје нејасно под чијим је утицајем Лаудер развио ту идеју. Чињеница да се Лаудер, у својству председника Светског јеврејског конгреса, два пута састао са руским председником Владимиром Путином у Кремљу – 2016. и у марту 2019. године – подстакла је сумње да је Путин покушао да преко њега усмери Трампову пажњу на Гренланд. Истовремено, Путинов изасланик Кирил Дмитријев често је на друштвеним мрежама указивао на притиске Беле куће у вези са преузимањем острва, наводи Цорриере делла Сера.

Руски интерес у овом случају, према проценама аналитичара, произлази из тога што би америчко територијално ширење на Арктику могло да скрене пажњу Трампове администрације са Украјине и да индиректно легитимише руску агресију на Кијев. Ипак, не постоје директни докази да је Кремљ конкретно интервенисао како би Трампа навео на потезе против Данске.

Сумње је додатно појачало лажно писмо које је у октобру 2019. године примио републикански сенатор из Арканзаса Том Котон. У допису, који је носио меморандум владе Гренланда и потпис наводног министра, најављиван је „референдум о независности од Данске“. Касније је утврђено да је писмо фалсификат непознатих аутора.

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

Извор: Нова. рс