Јелена Тривић: Чиме се то Додик хвали?

“Јуче нас је лажни отац нације и лажни предсједник обавијестио како су нам економски параметри бољи него икад, како растемо, како су јавне финансије стабилне, никад нижи ниво јавног дуга, итд. Вјероватно инспирисан тиме да опонира Србији, у настојању да се представи као лидер свих Срба, иако није лидер ни ово мало Срба што нас је остало у Републици Српској. Прије да је наш уништитељ.”

Изјавила је ово проф. др Јелена Тривић, додајући неколико упоредних показатеља.

“Србија је регионални лидер по приливу страних инвестиција, не само у апсолутним величинама јер је апсолутно и земља са највећим бројем становника, већ и у релативним. Прилив страних инвестиција по глави становника у Србији је 4-4,5 пута већи него у Републику Српску (или БиХ)”, истиче Тривић.

Зависно од године, додаје она, у Србији се тај износ креће око 550-590 евра по глави становника, док је у Српској у најбољем случају око 130 евра.

“Можда показатељ који најбоље говори о структури једне привреде, учешће инвестиција у основна средства у бруто домаћем производу или учешће капиталих улагања у БДП, који показује гдје су извори раста неке привреде и говори о „здрављу“ структуре привреде, у Републици Српској је на катастрофално ниском нивоу. У Српској је учешће инвестиција у основна средства у БДП-у на око 14,8% (у претходних неколико година се кретало око 17%) док се овај показатељ у Србији не спушта испод 22%”, наводи она.

Према њеним ријечима, просјечна нето плата у Србији је у последњим мјесецима око 720 евра, док је у Српској око 620 евра, уз утисак који ћу након овог образложити, да је општи ниво цијена у Српској виши него у Србији, што значи не само да су плате номинално у Србији веће, него је и куповна моћ тих плата јача.

“Гледано и само номинално, плате у Србији су више за око 16%. Бруто домаћи производ по глави становника као општеприхваћена мјера богатсва нације, мјерен по паритету куповних снага, дакле уобзирујући ниво цијена и као такав упоредив међу земљама (номинални износи нису баш упоредиви јер нпр. долар у САД и долар у Индији не вриједе исто, па се зато уобзирује општи ниво цијена), далеко је виши у Србији него у БиХ (а тако и у Српској, јер наш БДП по глави становника може бити само нижи него у ФБиХ, никако виши)”, појаснила је она.

“За 2022. годину процјене ММФ-а говоре да је овај показатељ у Србији око 24.000 међународних долара по паритету куповних снага, док је у БиХ око 17.800 међународних долара по паритету куповних снага, дакле око 34% виши у Србији.

Враћам се на плате, зато плате у Србији не одражавају стварну предност, јер није уобзирен ниво цијена. Иако и номинално више у Србији, оне су суштински далеко јаче куповне снаге, што се може ишчитати по томе да је БДП по глави становника по паритету куповних снага далеко виши у Србији него у БиХ, много виши него што је разлика у платама виша у корист Србије”, наводи професорица Тривић.

“И сада нешто о показатељу на који је Додик посебно поносан, учешће јавног дуга у БДП. Прво да напоменем честу и намјерну терминолошку разлику коју користи режим, а то је јавни дуг, који не укључује дуг јавних предузећа и дуг ИРБ-а, јер тај показатељ се у нашој терминологији (не знам због чега) назива укупни дуг”, каже она и додаје:

“Укупни дуг, који се у свим другим земљама назива јавни дуг, на крају трећег квартала 2022. године у Републици Срспкој износи 6,2 милијарди КМ, док у ФБиХ износи 6,7 милијарди. Иако апсолутно нешто виши у ФБиХ, релативно је скоро двоструко нижи ако знамо да је Федерација двоструко веће тржиште, и по броју становника и по бруто домаћем производу.”

Ниво учешћа, наглашава она, јавног дуга (којег у Срспкој ради збуњивања јавности зову укупан дуг) у Српској је око 50% и то је далеко више од неког замишљеног оптималног нивоа.

“Поготово за земљу која има систем новчаног одбора у монетарној политици. Земља сличне структуре, као што је Бугарска, свој ниво јавног дуга држе у границама испод 25% БДП-а.

Треба такође напоменути да укупан дуг у Српској не укључује дуг јавног здравственог система, иако би по правилима европске статистике то морало бити укључено. Дуг нашег здравства је изнад милијарду марака, што показују званични подаци нашег Министарства здравља”, истакла је.

“На све ово да не заборавимо показатељ тока дуга, тј. да се ове године из буџета Срспке мора вратити рекордних 1,2 милијарде КМ доспјелих кредита и да је режим у озбиљном проблему због тога. Ово није поигравање статистиком, сви подаци су подаци званичних институција и провјерљиви су”, закључила је Јелена Тривић.

(БН)