“Једноумље у Скупштини Зворника: Гласање без Расправе и Одговорности”

Зворник – У понедељак, 20. новембра, са почетком у 10 часова у великој сали Градске управе, одржана је 23. редовна седница Скупштине града Зворника.

На одржаној Скупштини града, одборници су “расправљали” о 11 тачака дневног реда, и све је усвојено са само два гласа против.

Скупштина је трајала колико и уплаћен паркинг, тј. неких сат времена, са изјавама и свим пратећим садржајима.

Једноумље и даље влада, тј. нека незаинтересованост, равнодушност, не знам како бих то назвао. Највише ме подсећа на задњи час у школи, кад сви зевају и једва чекају да звони, да иду кући.

У току данашње Скупштине, само три одборника уз градоначелника, менаџера града и начелника стамбено комуналног предузећа, су се јавила да изађу за говорницу и изнесу проблеме и недоумице са којима се сусрећу грађани, то су: Драган Риђошић (СНСД), Бојан Лукић (СДС) и Раденко Ђурић (Демос).

Остатак је зевао, смејао се, разговарао, гледао у телефон, у под, цртао чича глишу по материјалу и све друго осим да учествују у расправи за коју су плаћени и имају моралну обавезу према својим бирачима који су гласали за њих.

Данас су град и своје грађане задужили за 11.000.000 марака да нису ни трепнули. Нећемо улазити у то, чему је тај кредит намењен, можда је неопходан, најбољи могући, али није нормално гласати “ЗА” и подржати толико задужење, а да ништа се не питаш, појма немаш где се прави водовод, за кога итд…

Такође, они су гласали и за замену парцела, продају парцела, продају локала у центру града по цени од 1.500 КМ по квадрату и свашта нешто, да опет нико се не ништа не запита, само гласај да идемо.

У разговору са представником међународне заједнице зачудио сам се кад ми је потврдио моје сумње у “једноумље” и лош ангажман одборника у Зворнику, шта рећи, него да су нас и они сконтали какви смо.

Мој закључак је да имамо колективну одговорност, како власт, тако и опозиција, медији, цивилно друштво. Сви смо подједнако криви што немамо демократску Скупштину и што не расправљамо о проблемима.

Ако се не пробудимо и не изаберемо најбоље међу нама да нас представљају у Скупштини града Зворника, нама је близу да зазвони и тај задњи час, после ког нема повратка.

Пише: Недељко Босиочић

(Инспирисан данашњом Скупштином)