Zvornik – U ponedeljak, 20. novembra, sa početkom u 10 časova u velikoj sali Gradske uprave, održana je 23. redovna sednica Skupštine grada Zvornika.
Na održanoj Skupštini grada, odbornici su “raspravljali” o 11 tačaka dnevnog reda, i sve je usvojeno sa samo dva glasa protiv.
Skupština je trajala koliko i uplaćen parking, tj. nekih sat vremena, sa izjavama i svim pratećim sadržajima.
Jednoumlje i dalje vlada, tj. neka nezainteresovanost, ravnodušnost, ne znam kako bih to nazvao. Najviše me podseća na zadnji čas u školi, kad svi zevaju i jedva čekaju da zvoni, da idu kući.
U toku današnje Skupštine, samo tri odbornika uz gradonačelnika, menadžera grada i načelnika stambeno komunalnog preduzeća, su se javila da izađu za govornicu i iznesu probleme i nedoumice sa kojima se susreću građani, to su: Dragan Riđošić (SNSD), Bojan Lukić (SDS) i Radenko Đurić (Demos).
Ostatak je zevao, smejao se, razgovarao, gledao u telefon, u pod, crtao čiča glišu po materijalu i sve drugo osim da učestvuju u raspravi za koju su plaćeni i imaju moralnu obavezu prema svojim biračima koji su glasali za njih.
Danas su grad i svoje građane zadužili za 11.000.000 maraka da nisu ni trepnuli. Nećemo ulaziti u to, čemu je taj kredit namenjen, možda je neophodan, najbolji mogući, ali nije normalno glasati “ZA” i podržati toliko zaduženje, a da ništa se ne pitaš, pojma nemaš gde se pravi vodovod, za koga itd…
Takođe, oni su glasali i za zamenu parcela, prodaju parcela, prodaju lokala u centru grada po ceni od 1.500 KM po kvadratu i svašta nešto, da opet niko se ne ništa ne zapita, samo glasaj da idemo.
U razgovoru sa predstavnikom međunarodne zajednice začudio sam se kad mi je potvrdio moje sumnje u “jednoumlje” i loš angažman odbornika u Zvorniku, šta reći, nego da su nas i oni skontali kakvi smo.
Moj zaključak je da imamo kolektivnu odgovornost, kako vlast, tako i opozicija, mediji, civilno društvo. Svi smo podjednako krivi što nemamo demokratsku Skupštinu i što ne raspravljamo o problemima.
Ako se ne probudimo i ne izaberemo najbolje među nama da nas predstavljaju u Skupštini grada Zvornika, nama je blizu da zazvoni i taj zadnji čas, posle kog nema povratka.
Piše: Nedeljko Bosiočić
(Inspirisan današnjom Skupštinom)
