Избори и референдум у Српској ускоро!

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА – Апелационо одјељење Суда БиХ о жалби Милорада Додика, предсједника Републике Српске, на одлуку ЦИК-а да му се одузме мандат предсједника Републике Српске, највјероватније ће одлучивати идуће седмице, а могуће и крајем мјесеца.

У ЦИК-у су за Федералну новинску агенцију потврдили да су примили жалбу на одлуку, те да је сљедећи корак израда изјашњења на жалбу, а након чега се жалба и само изјашњење ЦИК-а шаљу Апелационом одјељењу Суда БиХ.

Како незванично сазнајемо, да би документација била упућена Апелационом одјељењу Суда БиХ, она (документација) мора бити комплетирана, што јуче није био случај.

“У свом изјашњењу ЦИК мора прво констатовати да је жалба изјављена благовремено, а имамо ситуацију да је жалба стигла прије поштанске доставнице да је одлука ЦИК-а о престанку мандата уопште уручена. Морамо чекати и доставницу, након тога пише се изјашњење и сва документација се шаље Суду”, испричао је извор “Независних”.

Рок у којем би Апелационо одјељење Суда БиХ требало одлучити по жалби је три дана, али ради се о “инструкционом року”, односно необавезујућем, тако да је могуће да тај рок буде и пробијен, што не би био први пут да се о жалбама на одлуке ЦИК-а одлучује и након истека три дана.

Након што Апелационо одјељење Суда БиХ одлучи по тој жалби, и у случају да је одбаци, одлука ЦИК-а постаје правоснажна и од тада почињу да теку рокови дефинисани Изборним законом БиХ, у којем је дефинисано да ЦИК расписује те изборе, а у члану 14.3 Изборног закона БиХ наводи се: “Пријевремени избори одржаће се у року од 90 дана од дана распуштања изабраног органа, односно престанка мандата у складу са уставом и законом. Од дана расписивања пријевремених избора до дана одржавања избора не може протећи мање од 30 нити више од 90 дана.”

Према незваничним информацијама, и у случају да одлука ЦИК-а о престанку мандата предсједнику Републике Српске буде правоснажна, одлука о расписивању пријевремених избора могла би бити донесена почетком септембра.

Ипак, све би могла закомпликовати одлука Уставног суда БиХ од којег је Додикова одбрана тражила привремену мјеру којом би се обуставило извршење првостепене пресуде до доношења коначне одлуке Уставног суда БиХ.

Уставни суд БиХ пленарну сједницу заказао је за 18. август са једном тачком дневног реда, и то “Административна питања”, а која се односи искључиво на пословање Суда.

“Уставни суд Босне и Херцеговине у овом тренутку није у могућности дати информацију о датуму сједнице на којој ће бити разматрана апелација, односно захтјев за привремену мјеру апеланта Милорада Додика. Уставни суд БиХ предмете рјешава по хронолошком реду, осим изузетака утврђених чланом 25. правила Уставног суда БиХ. Чланом 25. Правила прописано је хитно поступање, између осталог, у односу на захтјеве за доношење привремене мјере. Од новембра 2022. године Уставни суд ради у отежаним околностима и са непотпуним саставом јер Народна скупштина Републике Српске одбија да изврши своју уставну обавезу да изабере судије на упражњене судијске позиције. Из наведеног разлога не могу се одржавати сједнице Великог вијећа на којима се у нормалним околностима доносио велики број одлука (готово 99 одсто свих одлука), као ни сједнице Малог вијећа које у нормалним околностима одлучује о привременим мјерама. У датим околностима, Уставни суд је присиљен предмете рјешавати искључиво на пленарним сједницама, на које се може упутити само ограничен број предмета”, рекли су за “Независне” у Уставном суду БиХ.

У овом суду наглашавају да је тренутно у раду 13.106 АП предмета и 16 У предмета те да у овом тренутку постоји већи број апелација других апеланата у којима је такође садржан захтјев за доношење привремене мјере.

“Уставни суд нема механизме којима може утицати на отклањање овог проблема, али настоји својим организационим прилагођавањима рада новонасталим околностима ублажити његове посљедице како би оваква ситуација имала што мање утицаја на поступке по предметима пред Уставним судом”, рекли су нам у Уставном суду БиХ.

Према незваничним информацијама, Уставни суд БиХ захтјев Додикове одбране могао би разматрати тек крајем септембра.

У случају да ЦИК распише пријевремене изборе почетком септембра, а да Уставни суд БиХ одбије захтјев Додикове одбране о привременој мјери, избори се, отприлике, не би могли одржати прије прве половине октобра и послије друге половине децембра.

Ако је судити по ранијим одлукама ЦИК-а, у тим случајевима избори су заказивани у року од 60 дана од дана расписивања, тако да би грађани Републике Српске на изборе могли ићи почетком новембра.

Према незваничним информацијама, на дан избора за предсједника Републике Српске могао би се одржати и референдум који је најавио Милорад Додик, предсједник Републике Српске.

Преузето: Независне