Ивановић показао политичку зрелост: спремност на сарадњу јача Зворник

На последњој седници Скупштине града Зворника догодило се нешто што се у домаћој политици ријетко виђа – градоначелник Бојан Ивановић јавно је подржао предлог опозиционог одборника Младена Радовића из Народног фронта.
Предлог се односи на отварање Јавне кухиње, иницијативу која има снажан социјални значај, а која је – по устаљеној логици политичких односа – могла бити унапријед осуђена на одбијање, само зато што долази из опозиције.
Међутим, на изненађење многих, Ивановић је предлог прихватио и најавио да ће се о њему расправљати на једној од наредних седница. Штавише, Радовић ће бити укључен у радно тијело које ће се бавити реализацијом идеје.
Овакав потез градоначелника, у времену дубоких политичких подјела, показује да садржај може бити важнији од потписника, и да сарадња на добрим иницијативама не мора бити привилегија истомишљеника.
Поред тога, градоначелник је на личну иницијативу подигао проблем вршњачког насиља на виши ниво, инсистирајући да се о тој теми не говори само декларативно, већ да се предузму конкретни кораци.
Наравно, не може се избјећи ни тежа тема – Глођанско брдо. Овај догађај и даље изазива бурне реакције у друштвено-политичком животу Зворника. Дио јавности оптужује локални СНСД и градоначелника да, због политичких договора и сарадњи, избјегавају да дан страдања српских бораца означе достојанствено и са пуним пијететом.
Ипак, истина је да је састанак на ту тему одржан управо на основу иницијативе – што показује да се о свему може разговарати ако постоји воља.
Брука да се страдање разблажи и изједначи метак с мучењем на храсту, није ни Ивановићева ни СНСД-ова, већ припада онима који су спремни да, ради ситних интереса, прекрајају историјску истину.
У политици, као и у животу, вриједи имати иницијативу и храброст да се за њу бориш. Ако власт не жели да је прихвати – легитимно је јавно је критиковати.
Али, говорити себи у браду, а своју неактивност правдати „СНСД-ом“ и „градоначелником“, није ништа друго до кукавичлук.
Ако Бојан Ивановић може прихватити иницијативу свог највећег критичара Младена Радовића – зашто не би и вашу?

Пише: Недељко Босиочић