Ивањдан – Обичаји, симболика и значај празника

Српска православна црква и вјерници данас, 7. јула, славе Ивањдан (Јовањдан), рођење Светог Јована Претече, један од три велика празника посвећена светитељу за чије се име везује крштење Исуса Христа на ријеци Јордан и почетак хришћанске проповиједи.

Свети Јован Крститељ рођен је шест мјесеци прије Исуса Христа, као од Бога измолено дијете, од престарјелих родитеља Захарије и Јелисавете.

Јован Крститељ вршио је обредна купања на ријеци Јордан и проповиједао крштење ради опроштаја гријехова.
Он је крстио Сина Божијег у ријеци Јордан.

Празник је изузетно поштован у српском народу, а установљен је у четвртом вијеку, након успостављања Божића.
Ивањдан је честа слава православних хришћанских породица у Србији, а за овај празник везани су и многобројни народни обичаји.

Обичај је да се бере љековито биље, а од ивањског цвијећа плету вијенци који се стављају на улаз у православне домове и представљају симбол бесконачности вјере.
Ивањдан се може назвати и дјевојачким празником јер је читав низ ритуала повезан са дјевојкама.
У многим нашим крајевима, ноћ уочи овог празника дјевојке пале ватре, беру цвијеће и траве, пјевају и плету вијенце.
Ивањдан се назива још и Игритељ, јер се вјерује да се сунце, када тог јутра изађе, “игра” на небу.

Поред Ивањдана, СПЦ слави Сабор Светог Јована Крститеља 20. јануара (7. јануара по јулијанском календару) и 11. септембра, односно 29. септембра, на дан његовог упокојења – Усјековање главе Светог Јована Крститеља.

(Извор: Тањуг)