Вијести
Иван Куч: “Више их се плаше него што су мислили!”
Мјеста обиљежавања сјећања на невино страдале жртве на нашим просторима је на жалост безброј, а ово у Доњој Градини је посебно вриједно памћења. Данас је оно централно мјесто сјећања на невино страдале жртве усташког злочина НДХ у Концентрационом логору Јасеновац.
Са 64.800 квадратних метара и 105 масовних гробница Доња Градина подсјећа и чува од заборава.
Сјећање на жртве усташког геноцида у Доњој Градини у Другом свјетском рату уз полагање вијенаца и помен државни врх Републике Српске и Србије одржао се данас на том спомен подручју. Козарска Дубица је тада изгубила половину свог становништва, а свједочења о страдању предака чувају и преносе с кољена на кољено.
“Власти су некритично мислећи само на масовност инсистирале на доласку радника којима су дали или треба да дају уговоре на послове на неодређено, а директорима јавних установа директиву да поведу раднике, ученике и све оне који су у подређеном положају насилног система.
Слика коју ће послати била је организаторима битнија од безбједност и добробити “позваних”, а и оних који су имали жељу и потребу да дођу не очекујући да ће и овдје, на овом болном мјесту упасти у колапс уврнутих политичких манипулативних потреба. Број аутобуса и других возила тотално је блокирао прилазе центру, дјеца су по сунцу пјешачила и по десет километара да би дошли до одредишта, након вишесатне вожње, мимоилазећи се са аутомобилма за које се више није знало ни из ког правца долазе.
Сирене, пиштаљке полиције и облаци прашине од лимузина које јуре на моменте додатно су стварале стрес. Полиција је уз напоре и зној ипак успијевала обезбједити пролаз за аута олигарха, који су ето успјели данас добити довољну масовност на овом мјесту страдања.
Изгледало је као да су сви са дневника, скупштине, билборда и из чланака о корупцији и криминалу у политици данас овдје имали потребу дојурити и одјурити, у неку своју реалност за коју сам сигуран да нема везе са страдањем људи од нељуди”, рекао је Куч преносећи своје утиске са мјеста сјећања на невино страдале жртве.
Распадом СФРЈ, Спомен-подручје Јасеновац је географски и административно подијељено на двије независне институције, ЈУСП Јасеновац у Републици Хрватској и Спомен-подручје Доња Градина у Босни и Херцеговини, које је познато и као логор ВИИИ система Јасеновац.
Усташких концентрационих логора за масовно истребљење Срба, Јевреја и Рома. Овдје је било главно стратиште гдје су убијени заробљеници логора ИИИ Циглана. Овај логор, који није био логор у правом смислу, формиран је 1942. године и зрачио је смрћу све до краја Другог свјетског рата 1945. и пада НДХ. Усташе су у том периоду успјеле у Јасеновцу и Доњој Градини убити више од 700.000 Срба, преко 23.000 Јевреја и око 80.000 Рома, наводи се у извјештају Међународне комисије за истину о јасеновачком систему усташких логора.
“Данас и овдје спој језивог сјећања и прелијепе природе намеће посјетиоцима само једну мисао и жељу да се овакви ужаси никоме више не понове. Одавде се може послати само једна истинита порука, а то је да је мир највећа вриједност, да смо ми на Балкану уморни од мржње, траума и злочина”, закључио је Куч цитирајући стихове Корићке јаме Обрена Говедарице.
„Сваки спомен, свака нога испод себе има понор, где год да седнеш да се одмориш, на костима ћеш почивати“.
Преузето од: Зворник неwс портал
Коментари 0
Подијелите своје мишљење – читамо све коментаре.