Држава Република Српска немоћна да се избори са власницима “нелегалних шљункара”?

И поред истрага, које због недозвољене експлоатације шљунка и пијеска води Окружно јавно тужилаштво Бијељина, шљункари не одустају од незаконитих радњи и наново атакују на корито ријеке Дрине, те, приобално и пољопривредно земљиште. Те активности прошле суботе и недјеље пријавили су бијељински активисти којима је стало до ове ријеке и боре се да заштите и њу али и себе, како у очекиваним обилнијим падавинана не би излазила из корита и плавила њихова имања и домаћинства.

Активисти кажу да су „уловили“ камионе предузећа „Тарас“, против којег се, као и против одговорних у још неколико привредних друштава, према ранијим медијских извјештајима, воде истражне радње полиције и тужилаштва у Бијељини. Помињу и предузећа „Жићо“, „Јовић“ и „Савић“, чији камиони су такође током викенда „шпартали“ превозећи шљунак са овог локалитета.

Открили су их три километра од Павловић моста, на подручју Бијељине, а затим и посјетили депонију извађеног ријечног материјала, са које, без икаквих бојазни од контролних органа и полиције шљункари јавно продају шљунак.

Руком исписана цијена од девет марака на импровизованој сепарацији је заправо минимална цијена, јер је код већине других шљункара она и већа. И када би платили водну накнаду за легално вађење шљунка из ријечног корита, шљункари га препродају по вишеструко већој, чак и више од шест пута. Када шљунак ваде без дозвола, односно сагласности и уговора са ЈУ Воде Српске онда остварују „екстра профит“, као што је то у овом случају. Али, то се зове криминал.

„Уколико не морају, односно немају обавезу да “почасте” оне који им гледају кроз прсте на те њихове радње њихова добит је огромна. А, ко су они чију имају заштиту није тешко претпоставити. То су корумпирани јавни службеници, да не прецизирамо о коме се заправо ради”, сложни су активисти неформалних група који настоје колико-толико умањити нелгалну експлоатацију шљунка како би предупрједили нове евентуалне поплаве, сличне онима из маја 2014. године.

“То што милиони, стотине милиона марака не уђе у ентитетске и локалне будете посебна је прича и то оне који доносе законе, као ни друге који би се требали бавити њиховим спровођењем нимало не брине”, реакција је из НГГ “Зауставимо нелегалну експлоатацију шљунка и девастирање обале ријеке Дрине на подручју Бијељине”.

Наводе да су у сарадњи са групама „За легалну и контролисану експлоатацију шљунка у сливу ријеке Босне“ и „Зауставимо нелегалну експлоатацију шљунка на подручју Зворника” истраживали тренутно важеће цијене код неколико шљункарских предузећа у оба ентитета и дошли до података да су оне вишеструко веће од легално плаћеног извлачења шљунка. То, према њиховом закључку, заправо говори о вези нелегалног шљунчарења и системске корупције.

“Код нас је цијена 18 до 20 КМ, зависно од удаљености купца од сепарације, камионима товаримо 17 до 20 кубика”, открио им је извор из једног добојског шљункарског предузећа, који разумљиво жели остати анониман.

У Бијељини је цијена за марку-двије нижа, што такође зависи од од удаљености локације са које се шљунак вади до оне на коју се испоручју, а у Зворнику су цијене сличне добојским. Из овог града су добили информацију да је цијена уграђеног шљунка у путну инфраструктуру по кубику 25 до 30 КМ.

“Сада ви видите колики ће бити профит предузећа из Модриче „Мартић интер-цопп“ д.о.о., које је до 2025. године добило уговоре на чак седам дионица дуж корита ријеке Босне од Модрича до Шамца. Цијена коју плаћају ЈУ “Воде Српске” дозвољених 1,7 милиона кубика је минималних 1,55 КМ по м3, што је срамота ове државе и оних који владају у њој. Они дозвољавају да их богати и привилеговани појединци пљачкају, а политичати и доносиоци корупционашких законских рјешења пљачкају грађане“, нису штедјели критике из једног шамачког шљункарског предузећа спорни Правилник о условима и начину одржавања ријечних корита, дислокацији вађењу материјала из водотока из фебруара ове године. Њиме је дозвољено „Водама Српске“, уз одобрења Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства РС, да без расписивања Јавног позива додјељују концесионе уговоре.

Извор:Антикорупција