Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 3. juna, obeležavaju Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu, a ovaj praznik prate brojni običaji, ali i važno istorijsko znamenje. Ovaj praznik upisan je u crkvenom kalendaru crvenim slovom, pa se veruje da dan treba provesti u molitvi, ako ste tako u mogućnosti.
Ovaj praznik posvećen je uspomeni na Svetog cara Konstantina i njegovu majku, Svetu caricu Jelenu. Kod Grka i Rumuna njihov kult posebno je negovan. Što je kod Srba Sveti Sava, kod Grka je car Konstantin. Konstantin Flavije Valerije, kasnije car Konstantin Prvi, rođen je 274. godine u Naisusu, današnjem Nišu, od oca Konstancija Flora i majke Jelene.
Posle očeve smrti oca 306. godine od vojske je proglašen za savladara severozapada Rimskog carstva. Iako mnogobožac, bio je blag prema hrišćanima. Mada je bio neuporedivo slabiji, 312. je izvojevao pobedu nad savladarom Maksencijem. Bitci je prethodilo viđenje u snu časnog krsta sa rečima: “Ovim pobeđuj!”.
Car je u tome video volju Božiju. Počeo je da gradi hramove u Jerusalimu, Carigradu, koji je po njemu nazvan Konstantinopolj kao i u Rimu i Triru.
Najveća zasluga mu je što je 313. proglasio Milanski edikt, kojim je hrišćanima dozvolio slobodu ispovedanja vere. Kasnije se i sam krstio.
NJegova majka, carica Jelena zaslužna je što je pronašla ostatke Hristovog časnog Krsta kod Jerusalima. Pronašavši Časni Krst i iskopavši ga, Sveta carica Jelena ga stavi na jednog mrtvaca, jer je upravo tada prolazila posmrtna povorka, te on vaskrsnu na očigled svih prisutnih.
Od toga dana pravoslavna crkva praznuje taj događaj 14. septembra kao Krstovdan. Upokojila se 330. godine, a njen sin deset godina kasnije.
(Izvor: Novosti)
