Данас је ВИДОВДАН

Видовдан се испоставио као важан датум у више наврата током историје Срба.

Данас је Видовдан, један од кључних националних празника Срба, дан када се сећамо Светог мученика кнеза Лазара, оних који су се заједно са њим борили на Косову 1389, против Турака, као и свих других који су пали у борби за отаџбину.

Током Боја на Косову Кнез Лазар је убијен, од турске руке, пошто је заробљен.

Претходно, турског султана Мурата убио је српски ратник Милош Обилић.

Имајући у виду опште околности у којима се Србија нашла те 1389, опредељење за борбу коју је предводио кнез Лазар, било је, рационално гледано, свесна жртва.

Однос снага био је такав да је отпор Турцима могао деловати узалудним, но верски и морални мотив одредио је да се турским нападачима има пружити отпор без обзира на последице.

Та битка постала је одредница српске историје, једна од кључних, пре свега због несумњиве чињенице да је опредељње за борбу за Србе тада било свесна жртва.

После Боја на Марици, септембра 1371, Битка на Косову 1389, била је најкрупнији покушај отпора турској навали уопште. 

Претпоставља се да се на пољу Косову тада борило 15 до 20 хиљада ратника на српској страни, против око 30.000 турских војника. Постојећи, сада познати извори не дозвољавају прецизирање, оно међутим што је несумњиво јесте да су жртве на обе стране биле страховите, а о жестини сукоба сведочи и јединствен случај да су оба владара погинула. Смрт султана Мурата тада једини је такав случај у целокупној турској историји.

Мученичка жртва Светог кнеза Лазара, и његових сабораца, добила је поступно легендаран значај за Србе. Постала је део националног предања, вечита подсетница на неопходност отпора и борбе.

Све потоње ослободилачке борбе Срба увек су биле и у знаку Косова. Водећа одредница ослободилачке борбе Срба током читавог 19. века била је позив на ослобођење Косова.

Одлучна победа Срба у Боју на Куманову 1912. и потом код Велеса, довела је до коначног ослобођења Косова, као резултат Првог балканског рата.

Видовдан се такође испоставио као важан датум у више наврата током историје Срба.

На Видовдан 1914, Гаврило Принцип, национални револуционар и следбеник Младе Босне, извршио је атентат на Франца Фердинанда, престолонаследника Аустроугарске монархије.

Тај догађај послужиће властима у Бечу као изговор за ултиматум и потом напад на Србију, чиме је започео Први светски рат.

Краљевина Србија је из тог рата, по цену стравичних жртава, изашла као победница.

Плод српске победе било је стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, односно од 1929, Југославије.

Образовање заједничке државе те 1918, по општем уверењу, било је остварење давнашњих националних циљева окупљања под једним државним кровом земаља које су били историјски и етнички српске, као и других југословенских земља у складу са прокламованим ратним циљевима Србије децембра 1914, Нишком декларацијом. 

На Видовдан 1919, потписан је Версајски мировни споразум, између земаља победница Антанте и Немачке, виновнице Првог светског рата.

Кнез, потоњи краљ Милан Обреновић преусмерио је тада спољнополитичку орјентацију Србије према Бечу, разочаран понашањем Русије, почев од наметања Санстефанског споразума марта 1878, када је Русија намерила да потпуно насупрот  животним интересима Срба створи Велику Бугарску.

На Берлинском конгресу убрзо потом велике силе изашле су у сусрет интересима Срба. Не само да јој је призната потпуна независност, него је Србија добила и територијално проширење према југоистоку. Саставни део Србије тада постају Ниш, Пирот, Лесковац, Врање, Топлица.

Споразум из 1881, испоставиће се као благотворан за економски успон Србије током наредних деценија.

Е република