Данас је Свјетски дан срца

Кардиоваскуларне болести одговорне су за готово половину смрти од кроничних незаразних болести, што их чини првим узроком смрти у свијету.

Свјетски дан срца обиљежава се сваке године посљедњу недјељу у мјесецу рујну. Године 2012. усвојене су декларације о смањењу глобалног морталитета од незаразних кроничних болести за 25% до 2025. године, наводи се у приопћењу Института за здравље и сигурност хране Зеница (ИНЗ). Кардиоваскуларне болести одговорне су за готово половину смрти од кроничних незаразних болести, што их чини првим узроком смрти у свијету.

Обиљежавање Свјетског дана срца иницирала је Свјетска кардиолошка федерација, а циљ тог дана је информирати људе широм свијета да су кардиоваскуларне болести, укључујући срчане болести и мождани удар, водећи узрок смрти у свијету.

Оне су одговорне за 17,5 милијуна смрти годишње, те је, како наводе стручњаци ИНЗ-а, потребно је нагласити и истакнути шта сваки појединац може подузети како би превенирао и контролирао кардиоваскуларне болести, те смањио излозеност ризико факторима: употреба духанских производа, неправилна прехрана и недовољно тјелесне активности итд.

Здравим животним стиловима може се избјећи најмање 80 посто пријевремених смрти од срчаних болести и можданог удара. Мале промјене у животним навикама, као што су правилна прехрана, тјелесна активност и престанак пушења, могу довести до побољшања здравља срца.

Употреба духанских производа и пасивна изложеност духанском диму годишње убијају шест (6) милијуна људи и процјењује се да узрокују готово 10 посто кардиоваскуларних болести. Пасивна изложеност духанском диму годишње убије 600.000 људи, а 28 посто од тог броја су дјеца.

У ИНЗ-у наводе и податак истраживања Свјетске кардиолошке федерације и Свјетске здравствене организације да је унутар двије године након престанка пушења ризик од коронарне срчане болести значајно је смањен.

Петнаест година након престанка разина ризика од кардиоваскуларних болести иста је као и код непушача. Заједно с другим незаразним кроничним болестима, кардиоваскуларне болести придоносе сиромаштву, посебно у земљама ниског и средњег дохотка.

Посљедично, кардиоваскуларне болести представљају велики терет за економије земаља. Терет кардиоваскуларних болести МОЖЕ СЕ смањити. Важно је да сви почнемо дјеловати одмах, препоручује ИНЗ.

Посебно је важно водити рачуна о здрављу срца и превенцији кардиоваскуларних обољења у доба пандемије ЦОВИД-19, јер особе са кроничним кардиоваскуларним обољењима спадају у ризичне групе за оболијевање од ЦОВИД-19.

&нбсп;