Данас је црвено слово, славимо Свету Петку

Параскева је рођена у Епивату, између Силинаврије и Цариграда, при крају десетог или почетком 11. века. Била је српског порекла, из имућне и веома побожне породице.

Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније је био изабран за епископа Мадитског.

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља:

– Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном нека иде.

Она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих.

Након смрти својих родитеља, ова света девица жељна подвижничког живота напустила је родитељски дом и отишла у Цариград, а затим се запутила у пустињу Јорданску, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послушала је глас Анђела Божијег, оставила је пустињу и вратила се у свој родни град, Епиват.

Ту је живела још две године у непрестаном посту и молитви, до смрти. Сахрањена је по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других.

Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете петке налазе у румунском граду Јашу.

У Београду се налази чудотворна и лековита вода (агаизма) ове светитељке, која лечи све болеснике, који са вером у Бога и љубављу према овој светитељки прилазе к њој.

Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.

На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.

Света Петка је једна од најпоштованијих светитељки на Балкану.

Поред радости, ова велика светитељка буди и страхопоштовање, јер се верује се да она од свог упокојења чини чуда. Култ Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку.

Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља.

За овај празник у народу се поштују бројни обичаји.

Све почиње вече уочи празника, када би након обеда верници требало да се прекрсте три пута, а потом омаћин ишчитава молитву посвећену светој Петки.

Према народним обичајима, данас верници не би требало да месе, кувају, шију, перу веш или раде било који посао у кући како не би навукли гнев светитељке и да им током године не би трнуле руке.

Младе девојке треба да беру цвеће и њиме украсе свој дом како би у њима целе године владала слога и мир, док се девојчицама облаче нове хаљинице како би их у наредној години пратила срећа.

Девојке би требало да поједу парче славског колача и да сачувају мрвице, па ће те ноћи у сну видети своју судбину и будућег мужа.

Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести.

&нбсп;