Данас Духовске задушнице

Данас су Љетње или Духовске задушнице, које по календару Српске православне цркве увијек падају у суботу, уочи Тројица, односно празника Силаска Светог Духа на апостоле.

Према традиционалном обичају, на овај дан православци обилазе гробове, пале свијеће и служе помен. Према народно вјеровању, свијећа упаљена на задушнице више вриједи од свих других које се пале за душу покојника током године.

На задушнице се не само да се указује поштовање нашим прецима већ и  великодушност и милостиња према сиротињи и онима којима је то потребно.

Један од обичаја који се упражњава током Задушница између осталих је посјета гробова наших преминулих (ако је то могуће), паљење свијеће и остављање такозваних “даћа” на гробљу и у цркви, обично у виду куваног жита.

Многи вјерују да се овим симболичним гестом на неки начин “храни” душа наших упокојених и да је то дар који њима указујемо, међутим то није истина.

Даће се остављају прије свега да би се нахранила сиротиња која ће потом поменути покојника у својим молитвама.

Помен и присјећање на наше преминуле су највећи симбол и мотив иза празника Задушнице. Сматра се да је веома важно да се на овај дан присјетимо наших упокојених вољених особа и упалимо им свијећу на гробном мјесту или у цркви ако није могуће отићи на гробље.

На литургију, када пођемо у цркву, треба понијети:

кувано жито

црно вино

малу свијећу која се поставља уз жито

мале свијеће за сваке упокојене због којих обиљежавате задушнице или једна већа свијећа за све

напишите списак имена свих ваших упокојених рођака и пријатеља

новчани прилог (свако према својим могућностима)

Жито је симбол смртног тијела и бесмртне душе у свјетлости Царства небеског. Оно нас симболично подсјећа на Христове ријечи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у свјетлости сунца.

Црно вино означава Божје милосрђе којим се лијече ране гријеха.

Свијећа је симбол свјетлости Христове. Он је рекао: “Ја сам свјетлост свијету”. Та свјетлост треба да нас подсјети на свјетлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свијећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.

Послије Свете литургије у цркви се служи парастос на којем свештеник вином прелива жито, а након тога се иде до гробова покојника. Тамо се пале свијеће, а свештеник обави кратки обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увијек може да се оде у цркву, гдје се одслужи помен, а Господ види и зна, пише Курир.

На дан задушница обичај је да се износи храна на гробље. Та храна се дијели са људима који посјећују гробље уз помињање за спас душе покојника. За ту прилику домаћице у неким крајевима Србије мијесе посебну погачу без квасца.

Сем што се износи храна на гробље и свештеник долази да држи опијело упокојенима. Тада, приликом узимања кољива, сви укућани узимају по неко зрно и бацају га на земљу уз речи: “Вјечна памјат, лака му земља”.

(Извор: Глас Српске)