Далеко од достојанства у БиХ

Одмахивање главом, отпухивање и сигнал руком да их заобиђемо. Понеки тужни поглед и констатација да се ради о приватној и болној теми. То смо добијали од грађана Бањалуке када смо их питали шта све могу да ураде са својом платом.

Пише: Вања Стокић; Видео: Ајдин Камбер; Фото: Фотобаза.ба

Статистике кажу да је просјечна плата у Босни и Херцеговини 1.154 КМ. Међутим, стручњаци истичу да је овај износ нетачан и да се просјечна плата намјерно рачуна погрешном методологијом, како би се сакрило стварно стање у коме грађани живе. По њиховом мишљењу, статистика нас заправо лаже.

Они рачунају тако да узму фонд плата, укупно исплаћене плате, и поделе бројем упосленика. При томе, онај који има плату од 10.000 КМ једнак је као онај који има плату од 500 КМ. И онда добију просек. И онда кажу просек је 1.000 КМ. Коректно рачунање као што се рачуна у Европи, је приступ медијано. Имате криву, највиша и најнижа плата. На пола пресечете и тако добијете половину. Та половина је стварна просечна плата. Она је око 700 КМ“, објашњава нам економски аналитичар Жарко Папић.

Прије три године, радио је истраживање о радничком сиромаштву у Босни и Херцеговини. Истиче да је оно много веће него што се желе да се види. Не само радничко, већ и опште сиромаштво.

„И то омогућује политикама да се баве националним тензијама, да се протестује испред ОХР-а, да се сви бавимо протестима око избора, ко је добио, ко изгубио. А суштина, социјална ситуација, позиција грађана, је потпуно остала по страни. И тиме су онда успавани грађани. Веома је лоша ситуација, али ми не видимо слику те ситуације. Имамо само детаље“, наводи Папић.

Истраживање је показало да 25 одсто радника не може да прехрани своје четворочлане породице. Овдје се не ради о потрошачкој корпи већ базичној куповини хране.

„Ми званично не знамо колико је сиромаштво у Босни и Херцеговини. Анкета о потрошњи домаћинства седам година није рађена. Треба да се ради сваке две године, на основу које се израчунава сиромаштво. Последњи пут је рачуната 2015, потпуно погрешном методологијом. Политички усмереном методологијом, да покаже да је сиромаштво мање него што стварно јесте. Резултат анкете за БиХ био је да је испод релативне линије сиромаштва 16,9 одсто становништва. Колико је погрешна методологија видите из тога да је исте године просек Европске уније испод релативне линије сиромаштва 24 одсто. Испада да су они сиромашнији од нас. Наравно да нису! Методологија је погрешна јер мере разлике у приходима. Што сте развијенија земља, веће су разлике у приходима. Али онај који је сиромашан, није сиромашан. Он је само сиромашнији од тог неког Гејтса, на пример. Има мање од њега“, говори Папић.

Са минималном платом од 543 КМ и просјечном од 1.154 КМ, радници у БиХ не могу да живе. Они преживљавају. Далеко од услова које заслужују својим радом.

Удружење „Зора“ из Зенице покренула је дискусију о достојанственој плати за грађане БиХ, довољној за издржавање четворочлане породице. Према прорачунима, она треба да износи 2.000 КМ.

„Први корак је истраживање потрошачке корпе по земљи. Израчунава се цијена хране како би се осигурало да одрасла особа може да приушти 3.000 калорија дневно. Подсјетићу вас да је граница калоријске вриједности за сваку особу, граница сиромаштва 2.100 калорија. Корак два су непрехрамбени трошкови. Ту се укључује: становање, одјећа, здравствено осигурање, брига о породиљству, дјеци и могућност да се један дио уштеди од те достојанствене плате“, објашњава Армин Шестић из удружења „Зора“.

Уз достојанствене плате, радници не би преживљавали већ би живјели. Не би позајмљивали новац како би могли да прегурају мјесец, нити се одрицали квалитетније хране или одмора.

„Она има и веома добру економску функцију. Онда ће запослени човјек, у некој фабрици, имати довољно да ради пуно продуктивније него што ради сада. Зашто? Зато што не мора поподне или увече да иде да ради на црно негде, да би скрпио неки укупан приход. И тиме дефинитивно и економија добија неку врсту погона. Достојанствена плата није само ствар социјалног карактера. Та ствар има озбиљну економску функцију: мотивација људи за развој“, истиче Папић.

У Хрватској већ постоји Коалиција за достојанствену плату, док је у Србији актуелна Декларација о плати за живот. БиХ је још увијек на почетку ове иницијативе.

Достојанственом платом бави се и глобална кампања „Цлеан Цлотхес“, која се фокусира на раднике текстилне и обућарске индустрије. Њихове плате диктирају свјетски брендови, који фабрике отварају у земљама са слабијом економијом и практично уцјењују раднике да ће своју поизводњу да преселе у другу земљу.

„Уколико би на нивоу региона постојала сугласност око тога шта је достојанствена плата, онда би постојала и могућност да се тим брендовима не дозволи да они селе своју производњу из једне земље у другу. Знате, ако би слична плата била у БиХ, Србији, Албанији, Македонији и тако даље, онда они не би били у могућности да уцјењују своје раднике и да кажу да ће они преселити производњу на неко друго мјесто. Зато је јако битно да се о тој достојанственој плати прича како на националном тако и на регионалном нивоу“, истиче Шестић.

Процјене кажу да, уколико одређени текстилни предмет у продаји кошта 200 КМ, радник добија само 1 КМ. Због тога је потребно да се врши притисак на брендове да повећају цијену рада.

„Ово сад што радници у БиХ имају то је мизерија. То је апсолутна мизерија. Значи, то је чисто робовласнишво и ништа друго. Онда се питамо зашто нам десетине, стотине хиљада људи одлазе из БиХ. Данас да радник има 1.000 еура плату не би му никад пало на памет да оде у Њемачку. Никад! То је врло једноставна рачуница“, наглашава Шестић.

Извор: Етрафика.нет

&нбсп;

&нбсп;