Да ли знате како је настала песма “Ђурђевдан”?

‼️🇷🇸 Тог кобног 6. маја 1942. у Сарајеву, отворила су се врата затворске ћелије и погани осмех је изустио „Ајмо Срби, на Ђурђевдански уранак!“.

У колонама су ћутке ишли, не знајући где их воде и шта их чека, а када су коначно стали пред теретне вагоне воза, могли су да виде на њима исписано „7 коња или 40 војника“. Ипак су их нагурали и по 200 у један вагон. Врата су се затворила, мрак их је прекрио и тако престрашени и притиснути једни уз друге, знали су да их тај воз води на пут без повратка.

Али један међу њима је одбио да покаже страх охолом непријатељу који се наслађивао њиховој судбини. Његов дух несаломив, његова решеност јасна. Са пркосом и поносом, снажним и чистим гласом запевао је „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени…“

Песма је одјекивала вагоном и парала уши непријатељу, јер је представљала пркос и инат чак и пред лицем сигурне смрти. У подлом покушају да зауставе песму, затворили су све прозоре на вагону, у коме ионако није било много ваздуха. Међутим, иако загушена, песма се и даље орила вагоном, и са сваким преосталим дахом, овај српски син је настављао да пева, док их је воз смрти возио ка коначном одредишту.

Воз је одвео скоро 3000 младића у Јасеновац, из ког се вратило мање од 200. Иако је тај храбри момак страдао, његов дух је наставио да живи кроз ту песму, коју је од заборава сачувао Жарко Видовић, један од преживелих логорских заточеника.

Прича о овом српском јунаку нам показује како да се човек понаша пред лицем неизбежне смрти. Проналазећи снагу из саме сржи свог бића, српски јунак схвата да страх може само да замути његово расуђивање и способност доношења најбоље могуће одлуке у датом тренутку. Показујући храброст и пркос пред лицем смрти, он инспирише друге да учине исто, јер он схвата да је смрт свакако неизбежан исход живота, али начин на који се он сусрео са тим коначним тренутком је његова заоставштина, која будућим генерацијама оставља пример да пронађу снагу и храброст у тешким тренуцима.

🇷🇸 т.ме/бунтцг