Да ли деца треба сама да одлучују ког су рода?

Ученици који су сада кренули у осми разред, из биологију између осталог учиће да сами могу да одреде ког су рода, односно да то што су рођени као дечаци или девојчице и не мора да буде тако. Садржај који се нашао у уџбенику који је позитивно оцењен од стране Завода за унапређење образовања наишао је на полемику – да ли је то потребно или није?

Како је Јованка Тодоровић из организације ГЕТЕН објаснила за ТВ Прву, код 1 од 2.000 беба се лекари сусретну са тиме да по рођењу не могу да утврде да ли је беба женско или мушко. Ради се о међуполовима. То је веома битна тема о којој се мало зна, напомиње.

“Мислим да је већи бенефит за оне људе који су проблему, да тако кажем, да добију информацију, да такви људи постоје и како са тиме да се носе”, рекла је Јованка Тодоровић, из организације ГЕТЕН на почетку разговора за ТВ Прву о међуполовима.

“Наравно да се не слажем”, рекао је председник Двери Бошко Обрадовић своје мишљење о томе да ли деца треба сами да одреде ког су пола.

“Пре свега, годинама уназад тај ЛГБТ покрет нема за циљ само геј параду већ и легализацију хомосексуалних бракова, усвајање деце, али се сада намеће пропаганда нашој деци њиховог погледа на свет. Против сам насиља, нико не сме да трпи дискриминацију, али да се нашој деци то ми се против тога боримо”, рекао је Обрадовић додајући да у три уџбеника пише да не постоје полови већ родни идентитет, који говори да деца тек треба да одлуче ког су пола/рода без обзира на биолошку децу.

“Неко жели да експериментише са нашом децом”, рекао је Обрадовић.

Овом приликом се осврнуо и на сличну ситуацију у Немачкој, где се планира доношење закона којим ће деци бити омогућено да тек од 14. године живота одлуче ког су пола.

“То је изузетно опасна ствар”, додао је Обрадовић.

Како ТВ Прва наводи, нико из издавачке куће Клет није желео да учествује у дискусији те су објаснили да је уџбеник издавачке куће Клет заснован на прихваћеним теоријама и савременим достигнућима и да је у складу са системом вредности.

“Они су побегли од дискусије. Ко је одобрио ове теорије? То су најосетљивије године, кад је најјача криза идентитета”, рекао је Обрадовић.

Извор:Б92.Нет