Чија је Вања?

Новинарка, активисткиња и све оно што је исправно бити данас је Вања Стокић. И кад на својој кожи Вања доживи насиље, кад је предају хулиганима уз ријечи “она је њихова”, схватите колико је погрешног у БиХ.

“Мене су стигли и бацили преко једног зида, повријеђен ми је лакат, док су Ајдину разбили флашу о главу. Све су гледали људи из оближњих зграда који су када сам се умјешала између њих да се сакријем да би они рекли хулиганима да ја нисам њихова!”

“Мене су стигли и бацили преко једног зида, повријеђен ми је лакат, док су Ајдину разбили флашу о главу. Све су гледали људи из оближњих зграда који су када сам се умјешала између њих да се сакријем да би они рекли хулиганима да ја нисам њихова!”

Двапут. Да утврдим и сама да је истина. Вања Стокић новинарка и оснивачица портала еТрафика је ово написала након што је група од више од 20 хулигана напала групу од 15 учесника током БХ Поворке поноса у Бањалуци, а повриједила њу, њеног момка и колегу Ајдина Камбера и још једну дјевојку. У мом онлине свијету, оном на друштвеним мрежама, Вањин се цитат понављао на десетине пута, али то је мој микрокосмос, гдје су људи углавном они који препознају неправду, насиље, дискриминацију, знају одвојити добро од лошег. Али ја данас размишљам о стотинама и хиљадама оних у БиХ, грађана и грађанки који су, по свом скромном мишљењу, такођер такви – добри, паметни, племенити. Али нису у нападу на Вању препознали ништа проблематично. Каже Вања опет, након што се опоравила од првотног шока: “Иронично, дошли су да туку гејеве а истресли се на стрејт пару. Мој момак је вечерас добио флашу у главу. Мене су бацити са једног зидића и подерали ми руку. Имам много мучних детаља које сам подијелила са полицијом и медијима. За све ово су одговорни Драшко Станивуковић, Милорад Додик и оних 13 организација које су им писале. Ви сте нахушкали хулигане на нас. Ви сте створили ову атмосферу. Спавате ли мирно, Коло српских сестара и Хуманитарно удружење жена Дуга? Гадите ми се сви.”

Новинарка, активисткиња и све оно што је исправно бити данас је Вања Стокић. И кад на својој кожи Вања доживи насиље, кад је предају хулиганима уз ријечи да она није њихова, схватите колико је погрешног у БиХ.

Мало ћу се посути пепелом јер и то је исправно: кад смо прије неколико година регистровали у јавном простору Драшка Станивуковића, младића који на врло необичан начин привлачи пажњу указујући нам на грешке система у Републици Српској поклонили смо му насловницу Грације. Наивно вјерујући да он јесте та друга страна, она коју жељно ишчекујемо на простору одакле су геноцидом, етничким чишћењем, прогоном и паљевином протјерани несрби и већина оних који се зову и мисле другачије од већине. Драшко није тај, није промјена коју очекујемо. То знамо данас, знали смо и много прије, али смо жељели вјеровати да јесте. За све оне који данас, попут Драшка, позивају на традиционалне вриједности, жмирећи на насиље и оправдавајући га јер га је изазвало “парадирање без потребе”, знајте да ће увијек бити нека Вања која ће вам се супротставити и стати на страну угњетаваних.

Написала: Мерсиха Дрињаковиц

Грација.ба