Братуначки травар: „Природа нам је дала сваки лијек, само га требамо убрати“

Лаганим корацима кроз шуму попут плеса, пажљивим бирањем, водећи рачуна да не убере све јер природа је дом свих нас, Миле Вајкановић од љековитих трава и гљива прави лијекове који имају широку примјену у лијечењу, али и превентиви.

Као дјечак заљубио се у природу

Свој завичај у Крајини, Подгрмеч, село Јасеница код Босанске Крупе је због ратних околности замијенио Сребреницом и Братунцем гдје се заљубио у природу, а током пензионерских дана сваки тренутак користи да га проведе у природи или да од њених плодова прави лијекове.

Љубав према природи, биљкама и животињама Миле је наслиједио од свог оца, а додатна усавршавања и истраживања наставио је касније када је почео да прави одређене тинктуре, мјешавине, мелеме и чајеве.

“Мој отац је волио природу. Сакупљао је траве, сушио их и ја сам још као мали ишао са њим и то је мени било интересантно. Касније када сам одрастао набавио сам литературе кроз коју сам научио још доста тога. Сјећам се зими када је хладно да је читава кућа мирисала на зову и липу. Онда када завладају грипе комшије су долазиле и тражиле мало чаја за дјецу и укућане од мога оца”, прича Миле.

Посебно мјесто за њега је природа сребреничког и братуначког краја и биљке које је ту пронашао, а често је посјећивао и планину Романију.

“Доласком у Сребреницу упознао сам тај крај, посебно Бијеле воде, након чега и шире подручје, а често и у одређено вријеме идемо на Романију гдје беремо траве и друге плодове. Подручје Националног парка ‘Дрина’ је богато љековитим биљем, али и ријетким биљкама које је тешко наћи на другим мјестима”, каже он.

Додаје да су биљке попут траве иве, чубар или како се још зове планински вријесак, или како га у Србији зову ртањски чај једне од ријетких, а томе доприноси незагађено и чисто подручје. Он истиче да због нестручног брања трава неке ће бити угрожене врло брзо, попут траве иве.

Миле истиче да људи из овог краја добро познају већину биљака, али да их не користе често, попут вирка, гавеза, ћурановог репа и многих других.

„Природни чајеви имају боју и мирис, а самим тим сачувана је њихова љековитост. Ипак многи данас одлазе у продавнице здраве хране гдје купе чајеве који су изгубили своју вриједност, складиштени у магацинима и без ефекта, поред тога да биљке уберу и осуше“, рекао је Миле.

Након службе у полицији отишао је у пензију и своје слободно вријеме посветио природи и породици. Из љубави и хобија, али и подршке кућном буџет кренуо је озбиљно да се бави израдом одређених тинктура, мјешавина, мелема, екстракте и чајеве који користе људи из читавог региона.

Веома тражени чајеви и тинктуре за најтеже болести

Посебно интересовање је за тинктуре и чајеве који се праве за најтежа обољења код жена и која су се показала веома добро.

“Чајеви и тинктуре су се показала веома добро и доста су тражени. Биљке и гљиве беремо на Романији, Бијелим водама, тамо гдје је незагађено и чисто. То подручје је богато и љековитим гљивама које користим у припреми”, објашњава он.

Љековите гљиве показале су се веома дјелотворне код најтежих обољења, карцинома. Оне су у стању да успоре раст карциногених ћелија, а показале су учинковите код људи који иду на хемотерапије и зрачења.

„Уколико се екстракт тих љековитих гљива почне користит на петнаест дана прије хемотерапије, након процеса хемотерапије имуни систем и крвна слика су очувани, нема погоршања што је веома битно за лијечење и опоравак“, прича нам Миле.

Он каже да му се велики број људи до сада обратио како бих дошао до тих екстракта, а његов мотив је да помогне људима.

„На жалост данас је љекобиље популарно и људи наплаћују стотине еура за чајеве и екстрате, ја то радим симболичнон, да покријем трошкове и помогнем људима колико могу“, додаје.

Гљива из Кине и Јапана расте и код нас

На територији општине Сребреница пронашао је једну ријетку љековиту гљиву Ганодерма луцидум која се веже за Јапан и Кину. Многи је још зову и храстова сјајница и то је једна од најљековитијих гљива која расте на храстовим стаблима, обореним пањевима.

„Та гљива се може наћи и код нас, није честа али је има. Њена љековитост је велика и ја савјетујем да се никада не уберу све, да се остави нека за даљу репродукцију, барем ја тако радим“, додаје Миле.

Одан је природи

Он је страствени ловац и риболовац, али како каже, јер воли природу и ужива у њој, а одговорно се и понаша.

„Имамо озбиљне проблеме због нестручности људи, посебно у брању љековитих трава и гљива. Много тога полако нестаје јер се бере нестручно, ништа се не оставља за даљу репродукцију, беру се и мале и велики гљиве и за 10 до 15 година нећемо имати шта да уберемо“, напомиње он.

Преузето: ЕСребреница

Изворни линк: хттпс://www.есребреница.ба/братунацки-травар-природа-нам-је-дала-сваки-лијек-само-га-требамо-убрати/?фбцлид=ИwАР3ХП6бГК2иОXВпМНпФагИНнфЕТБТјИyл5Е6wо7плWтyУА6xQЕТд_да_4ХЕ