БиХ рекордер по бацању хране

Уништавање вишкова хране фирме кошта само 5% од њихове вриједности, а донирање 17% &лт;195&гт; У ЕУ 23 земље дају неку врсту пореских олакшица у случају донирања хране

На улицама сиромашне државе каква је Босна и Херцеговина неријетко се могу видјети очајни људи који рове по контејнерима. Но, да ли сте се икад упитали колико се хране годишње баци у Босни и Херцеговини? И можда, још важније, зашто бацамо храну и зашто је не донирамо становништву у потреби?

Иако државне институције наше државе не располажу релевантним подацима, једна од доступних процјена УН-а показује да се у нашој држави уништи 140.000 тона хране сваке године, пише Аваз.

Бацање исплативије

Још поразније податке показује истраживање које је провела Фондација “Мозаик”, подржана УСАИД-ом.

У истраживању се процјењује да је у 2020. години вриједност уништене хране износила чак 126,6 милиона марака. С друге стране, у истраживању је процијењено да је донирани износ хране од предузећа из категорија трговина на велико и мало, производња прехрамбених производа, пољопривредна производња, дјелатности пружања смјештаја те припрема и услуживање хране износио знатно мање – 82,7 милиона марака с урачунатим износом ПДВ-а.

Из Фондације „Мозаик“ наводе да су израчунали да се од 140.000 тона хране која се уништи годишње може направити 280.000.000 оброка, што представља 767.123 оброка дневно.

Истраживање је показало да су наведеним предузећима трошкови уништења вишкова хране износили само 5 посто вриједности те хране.

Ако се питате зашто фирме уништавају храну, а не донирају је у добротворне сврхе, добар дио одговора вјероватно се крије у чињеници да донирана храна у БиХ није ослобођена ПДВ-а.

Дакле, фирмама се у коначници више исплати уништити ту храну, што, како је наведено, износи 5 посто њене вриједности, него донирати је и платити на то порезну стопу од 17 посто.

Рјешење које би предузећа свакако мотивирало да храну почну донирати јесте укидање наплате ПДВ-а у случају донирања, барем на оне производе који су пред истеком рока трајања.

Власт на потезу

Десетине милиона марака вриједности хране које су уништаване на тај начин могле би бити дониране, што би увелико помогло социјално угроженим грађанима. Иако би држава одрицањем од пореза на донације, вјероватно, изгубила одређени дио прихода, он би био крајње миноран, посебно у поређењу с користи која би се осигурала за многе гладне људе у Босни и Херцеговини.

Искуство Хрватске

„Смјернице о донацијама у храни“, које је 2017. године донијела Европска комисија, а које су дио Акционог плана за циркуларну економију, имају два основна циља: да олакшају донаторима и примаоцима вишка хране у хуманитарне сврхе и да надлежним органима држава чланица олакшају једнообразно тумачење мјеродавних прописа ЕУ о донирању вишка хране у хуманитарне сврхе.

Тако примјерице у сусједној Хрватској постоји специјални режим за донирање хране прописан правилником о ПДВ-у.