БиХ – рај за криминалце у бијегу

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО – Скоро сваке седмице у БиХ буде лоциран и ухапшен неки окорјели криминалац из иностранства, а стручњаци кажу да су разлози за то вишеструки, попут недовољне сарадње између домаћих полицијских тијела, порозности граница и слично.

Оваквих примјера има на претек, а на тај списак се посљедњи уписао Сиријац М.Ф.А. (24), који је побјегао из затвора у Норвешкој, гдје је робијао због силовања, а ухапсили су га припадници Управе полиције МУП-а Кантона Сарајево у сарадњи са Обавјештајно-безбједносном агенцијом (ОБА) БиХ.

У БиХ су се до сада скривала бројна лица са потјерница, укључујући и чланове озлоглашених мафијашких кланова, а никада јавности није појашњено како су они ушли у БиХ, те да ли им је, евентуално, у томе неко помогао.

Сафет Мушић, стручњак за безбједност, каже да је БиХ постала привлачно уточиште за разне криминалце из иностранства првенствено због порозности својих граница и слабог међуинституционалног надзора.

“Сигурносни и правосудни системи су оптерећени спором размјеном информација и ограниченим капацитетима за међународну сарадњу, што омогућава да се осуђеници или бјегунци лако прикрију”, истиче Мушић.

Према његовим ријечима, Балкан, укључујући БиХ, и даље је простор интензивног обавјештајног и криминалног “вршљања” различитих регионалних и глобалних актера, што додатно отежава контролу.

“Уз то, компликована политичка структура и фрагментирана надлежност сигурносних служби у БиХ отежавају координисане акције. Све то заједно чини државу рањивом тачком и погодним склоништем за бјегунце и чланове међународних криминалних мрежа”, нагласио је Мушић у изјави за “Независне новине”.

Денис Хаџовић, предсједник Центра за сигурносне студије, каже да се не посвећује довољно капацитета нити има подршке од стране власти у борби против организованог криминала.

“Разједињени полицијски систем, који недовољно сарађује, оставља таквим лицима солидан простор за скривање од агенција за спровођење закона. То што из Норвешке неко прође и уђе у БиХ неопажено мимо званичних контрола, указује да су кријумчари ипак напреднији од наших полицијских структура. Тако да, ту су чињенице које захтијевају много снажнији одговор”, рекао је Хаџовић за “Независне новине”.

Он указује и на неповјерење грађана у полицијске структуре у БиХ.

“Грађани морају да пријаве сваку сумњиву радњу и особу, али такве информације не долазе до полиције, мало због страха грађана, а мало и због губитка повјерења у правосудни и полицијски систем”, нагласио је Хаџовић.

Армин Кржалић, професор на Факултету за криминалистику, криминологију и сигурносне студије Универзитета у Сарајеву, истиче да случај хапшења Сиријца показује да институције постоје и да раде.

“Ја бих овом приликом похвалио координацију између Обавјештајно-сигурносне агенције и полицијских агенција. Јер, ако посматрамо са регионалног аспекта, постоји питање како је та особа успјела да прође све те сигурносне институције земаља ЕУ. Дошао је у БиХ и наше службе су га откриле. Са стратешког стајалишта, то је врло позитивно”, наглашава Кржалић.

Према његовим ријечима, случај хапшења одбјеглог Сиријца је показао да институције постоје и да раде.

“Свакако, овај и слични случајеви показују и значај сарадње између институција. Задатак ОСА је да на вријеме прикупља и дистрибуира сигурносне информације. Овај примјер је можда и показао да та размјена функционише”, рекао је Кржалић за “Независне новине”.