БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ: Са мојим бабом Алијом, Бошњаци су након 450 година направили државу

У Градској вијећници у Сарајеву, у организацији Бошњачке заједнице културе „Препород”, у понедјељак увече одржана је академија и концерт духовне музике поводом годишњице рођења Алије Изетбеговића.

Током академије је присутнима фотографије из различитих животних фаза Алије Изетбеговића и његове породице, уз појашњења и коментаре, показао Бакир Изетбеговић, син Алије Изетбеговића, његов дугогодишњи први сарадник и предсједник Странке демократске акције, преноси Аваз.

– 19 је година како нас је напустио рахметли Алија. До сада се нисам обраћао поводом годишњица његове смрти и рођења. Ми Изетбеговићи смо из породице Јахјапашић, па је након одласка Турака додат наставак ‘ић’ – Јахић. Из Београда смо дошли у Градачац која је добила име под Изет-бегу, мом претку. Одатле селимо у Босански Шамац. Једна занимљивост из живота у Босанском Шамцу јесте да смо одрасли у истој кући са породицом Зорана Ђинђића, убијеног србијанског премијера. Алија је зауставио Милошевићев пројекат, а Ђинђић га је отпремио за Хааг – рекао је Бакир Изетбеговић.

Каже да је Алија увијек био помало другачији од других.

– Говорио је да је заљубљен у слободу. За ислам је тврдио да слободу човјека види у одрицању од порива. Живио је у свијету револуција, фашизма, комунизма, у којем су муслимани били у заостајању. Тражио је одговор на то као млади муслимански интелектуалац. Читао је филозофију, хисторију, проучавао религију и као 18-годишњак поставио темеље књиге ‘Ислам између Истока и Запада’. Његов рукопис је моја тетка Раза сачувала у ћерпикући. Његов циљ је био вратити муслимане на хисторијску позорницу. ‘Млади муслимани’ којима је припадао били су елитистичка група у коју се теже учлањивало – додао је.

“Увијек је доносио поклоне”

Прво су их прогониле усташе, а онда комунисти, казао је о свом оцу.

– Тражећи одговор на заосталост муслиманског уммета, дружили су се и дјеловали. Услиједиће затвори, ратови, терени. Моја мајка га је све вријеме чекала и родила троје дјеце. Док је био у затвору, било је теорија да нас прате као породицу. Нисам вјеровао, али све је било истина. Давали су нам кодна имена. Први пута је осуђен на три године због ријечи. Комунисти су стријељали дјецу од 18 година због идеје 1949. године, тако да је Алија имао срећу на неки начин. УДБА је тражила најстрожију казну јер није одустао од идеја нити је издао своје пријатеље – поручио је Изетбеговић.

То су за сина “најљепше ријечи о Алији”.

– Знао је одсуствовати по пар мјесеци, а онда бих му се обрадовао када би долазио са терена и увијек је доносио поклоне. Завршио је право за двије године. Био је човјек који је волио и поштовао људе. Волио је шалу, али не исмијавање. Говорио ми је да није добро да се заклињем, јер ће људи више вјеровати. Био је брижан отац, али никада није одустао од борбе за властите идеје. Сарајевски процес је направљен на силу, што је требало режиму. Био је то монтиран процес у сврху одбране комунистичког естаблишмента у борби за режимом из Београда који их је оптуживао за бујање исламизма – навео је.

“Прва славна православна”

То је дакле била цијена очувања бх. комуниста на власти, мишљења је Бакир Изетбеговић.

– Добио је 14 година робије, да би на пола тог рока постао предсједавајући Предсједништва РБиХ. Провео је шест мјесеци у соби у истражном затвору у Сарајеву, потом у Фочи пет година. Боравио је у ћелији намијењеној најтежим убицама. Један од његових најбољих пријатеља у затвору био је Хрват Мато. Он је убио човјека, јер му је напао оца. Долазио је код мене и рекао да није имао намјеру убити човјека, већ се то десило у покушају застрашивања. Потом је услиједило оснивање СДА од стране групе којој је суђено од стране режима. Била је то енергија гомилана кроз стотине година угњетавања муслимана због њихове вјере. Сјећам се да смо лијепили предизборне плакате до зоре, био је то рат за бандере – казао је.

Присјетио се да се враћао сретан у јутарњим сатима, зато што су плакате биле доминантне.

– И то се исплатило. Први сазив Предсједништва СР БиХ Алију је једногласно изабрао за предсједника. Да није било Београда и Загреба, ови људи су могли мирн водити БиХ. Алија и Стјепан Кљуић су одрасли у мултиетничкој средини, а Радован Караџић у православном селу без припадника других вјера. То је имало утјецаја, јер су се Алија и Стјепан борили за мултиетничку државу, а Караџић за државу једног народа. Једина Титова улица је опстала у Сарајеву гдје се питао Титов затвореник. Све друге су преименоване. Након неуспјешних покушаја спашавања Југославије, Алија и СДА се окрећу очувању БиХ на референдуму – додао је Бакир Изетбеговић.

Подсјетио се и бруталног напада на о опкољено Сарајево и цијелу БиХ.

– Алија је све вријеме био у народу, обилазио линије и пјешке ишао на посао. Брдо Жуч је мјесто гдје је падало на хиљаде граната дневно. Бранила га је 101. славна бригаде, у шали звана ‘прва славна православна’, јер је чинило 10 посто Срба, православаца до краја рата. Сваку линију у БиХ Алија је посјетио. Сваки од његових тјелохранитеља је рањен током рата. Међу њима и Осман Мехмедагић, који је погођен ПАМ-ом. Зграда Предсједништва је погођена преко 200 пута, од чега један погодак у Алијин кабинет. Доласком француског предсједника Медитерраанеа у рату успостављен је зрачни мост за снабдијевање Сарајева, упркос његовим контроверзним ставовима о рату – рекао је.

Француски мислилац Бернард-Хенрy Леви послије пресељења Алије је рекао да је то био “једини његов предсједник”, присјетио се Бакир Изетобеговић.

– Холбрук је рекао ‘да није било Изетбеговића, не би било БиХ’. Патриоти су је одбранили, али тако што су вјеровали Алији. Он је уједињавао. Неколико мјесеци послије Дејтонског мировног споразума доживио је тежак срчани удар. Када смо улазили у Вогошћу, на Илиџу, Грбавицу…он је лежао у болници. Био је стално у покрету широм свијета, нема предсједника код којег није лобирао на БиХ. На првим послијератним изборима добио је скоро 800.000 гласова. СДА је такођер задржала лидерску позицију. Бошњаци су након 450 година направили државу и формирали војску. Алија је био веома активан по питању дина, испољавања вјере, а када је у питању иман, био је затворен и преферирао тиху, индивидуалну молитву. Никада није ишао у први сафф – казао је Бакир Изетбеговић те додао:

– Вјеровао је да слатке лажи нису од помоћи, за разлику од горких истина. Критиковао је наше заостајање у образовању, корупцију, прљаве градове. Посљедњи говор одржао је у Зетри октобра 2002. године дајући подршку Сулејману Тихићу. 19. октобра 2003. године, на дан његове џеназе, пут од зграде Парламентарне скупштине БиХ до Ковача трајао је сат времена, киша није престајала. Алија је отишао са овог свијета прије 19 година, али његове идеје нису никада. Никад се није снимало више серија и филмова о њему, никад изадавало више књига. Нису му дали мира ни у смрти, минирали су мезар. Силе су изгледале неупоредиво јаче од њега, али га нису побиједиле.

Извор:Бања Лука нет

&нбсп;

&нбсп;