Американци инвестирају у гасовод у БиХ, Срби се не буне

САРАЈЕВО – Ако је судити по активностима посљедњих дана и изјавама званичника из Федерације БиХ, али и САД, пројекат Јужне интерконекције, односно спајање БиХ на гасни ЛНГ терминал на хрватском острву Крк, у потпуности ће преузети Америка, односно њени инвеститори, а Република Српска се томе неће противити.

Подсјећања ради, о Јужној интерконекцији у БиХ се прича већ годинама, међутим партнери у Федерацији БиХ никада се нису успјели договорити. Основни камен спотицања био је ко ће водити и контролисати тај пројекат, “БХ гас” или новооснована компанија којом би управљали Хрвати. Немогућност договора о Јужној интерконекцији утицао је и на Нову источну интерконекцију, за коју је заинтересована Република Српска, а која подразумијева изградњу гасовода између Србије и Републике Српске. Тај крак би ишао трасом Инђија – Мачвански Прњавор – Бијељина – Добој – Бањалука – Приједор – Нови Град. Овом трасом би плин био допреман преко “Турског тока”, а ријеч је о гасу из Русије. Том пројекту противи се Федерација БиХ, јер бошњачки политичари не желе да дају зелено свјетло да се са тим послом настави, иако је мање-више све спремно за његову реализацију.

Посљедњих година, у неколико наврата, од званичника Републике Српске могло се чути да од Јужне интерконекције неће бити ништа ако не буде Нове источне интерконекције те да нико у тој причи није наиван.

“Нека то буде јасно свима – без Источне нема ни Јужне интерконекције”, рекао је једном приликом Сташа Кошарац, министар спољне трговине и економских односа, додајући да Република Српска нема ништа против Јужне интерконекције, али да она мора бити третирана истовремено са источном.

Међутим, посљедњих дана многи су “промијенили плочу”. О томе да би Америка са својим капиталом могла стати иза Јужне интерконекције почело се говорити почетком новембра, а у посљедњих петнаестак дана прича о томе се интензивирала. Прво је Џон Гинкел, отправник послова Амбасаде САД у Сарајеву, сазвао лидере странака који чине власт на нивоу Федерације БиХ, а касније у разговоре се укључио и Марк Флеминг, директор у Бироу за европска и евроазијска питања Стејт департмента.

Након првог састанка Гинкела са лидерима странака у Федерацији БиХ у јавност је почела да спекулише да ће САД добити концесију за тај гасовод, а изјаве лидера свих странака ишле су у том правцу. Занимљиво је да ниједна политичка партија и ниједан лидер није имао ништа против тога да се тај пројекат препусти САД, штавише појединци су наводили да треба измијенити закон како би се то омогућило.

Подсјећања ради, под притиском САД, односно Мајкла Марфија, бившег америчког амбасадора, Федерација БиХ усвојила је закон који третира Јужну интерконекцију. Тај закон усвојен је прегласавањем Хрвата и подразумијевао је да компанија “БХ гас” гради тај пројекат, али све је остало на томе.

Након састанка са Гинкелом и Флемингом сви учесници, укључујући Нермина Никшића, премијера Федерације БиХ, Драгана Човића, лидера ХДЗ-а, и Елмедина Конаковића, лидера НиП-а, подржали су амерички приједлог. Никшић је у једном тренутку навео и да је америчка ЕXИМ банка спремна осигурати финансирање пројекта и кредитне линије за све заинтересоване инвеститоре.

Да Америка преузима тај пројекат, могло се закључити и из текста који је потписао Гинкел, а који је објавила Амбасада САД. Он је у том тексту навео да се БиХ налази на енергетској прекретници и да је важно да БиХ поступа одлучно како би обезбиједила властиту енергетску сигурност.

“Али постоји јасно рјешење – гасовод Јужна интерконекција. Овај пројект би омогућио Босни и Херцеговини куповину поузданог и приуштивог укапљеног природног гаса (ЛНГ). Побољшао би енергетску сигурност БиХ и ојачао њене комерцијалне и стратешке везе са поузданим добављачима енергената, посебно са Сједињеним Америчким Државама. Амерички министар унутрашњих послова Доуг Бургум и министар енергетике Цхрис Wригхт, предсједавајући и замјеник предсједавајућег Савјета за енергетску доминацију САД, којима је предсједник Трамп повјерио задатак да одвоје Европу од руске енергије, јасно су то ставили до знања 7. новембра, када су се састали са високим званичницима БиХ и Хрватске на конференцији Партнерство за трансатлантску енергетску сарадњу (П-ТЕЦ) у Атини да би разговарали о овом пројекту. Истакли су важност проналажења компромиса за напредак пројекта гасовода и апеловали на све стране да престану са одгађањима”, написао је, између осталог, Гинкел, који је рекао и да Доналд Трамп, предсједник САД, подржава пројекат Јужне интерконекције.

На том састанку у Атини о којем говори Гинкел, био је Ведран Лакић, министар енергије, рударства и индустрије, који је након повратка рекао да су званичници америчке администрације потврдили чисту подршку САД јачању енергетске безбједности БиХ те истакли неопходност што скорије имплементације пројекта Јужна интекронекција.

Након ангажмана САД на овом пројекту и у Републици Српској су “спустили лопту”. Кошарац сада каже да је значајно да БиХ има више интерконекција и боље је да их имамо десет него двије, јер ће то појефтинити енергент који је важан за домаћинства и за привреду.

“РС никада није оспоравала Јужну интерконекцију, напротив врло јасно смо рекли дефинишите ваше односе у ФБиХ, формулишите нацрт уговора са Хрватском и доставите Министарству спољне трговине и економских односа. Али, зашто неко 15 година стопира Источну интерконекцију, која је прошла процедуру Савјета министара”, рекао је недавно Кошарац.

Он је рекао да га радује да ће Федерација БиХ ријешити питање Јужне интерконекције и да “ћемо имати још једну”, али да не треба нико да сматра да ће Република Српска одустати од Нове источне интерконекције.

“Она је значајна за онај дио Републике Српске од Бијељине преко Бањалуке до Новог Града и то је есенцијално за развој и становништво. Немојте мислити да одустајемо и то тражимо”, рекао је Кошарац.

Каква ће бити судбина Нове источне интерконекције, тешко је предвидјети с обзиром на то да су Савјет ЕУ и Европски парламент постигли прелиминарни договор о новој регулативи којим се постепено укида увоз руског природног гаса у ЕУ. Та регулатива подразумијева правно обавезујућу регулативу и фазну забрану увоза течног природног гаса и гаса путем цјевовода из Русије. Потпуна забрана ЛНГ увоза наступа крајем 2026. године, док би увоз цјевоводног гаса био забрањен до јесени 2027. године.

&нбсп;

Шта је Јужна интерконекција

Јужна интерконекција дио је Јадранско-јонског гасовода којим би у Босну и Херцеговину гас долазио из Азербејџана и смањио би зависност од руског гаса. Овај гасовод пролазио би кроз Хрватску, Црну Гору, БиХ и Албанију, а крак у БиХ ушао би из правца Загвозда у Хрватској па даље преко Посушја, Томиславграда, Шуице, Купреса, Бугојна до Новог Травника са одвојком за Мостар. Званично тај гасовод уписан је као “Загвозд – Нови Травник” и на листи је приоритета Европске енергетске заједнице. Да је тако, говори и чињеница да је ЕБРД био одобрио 100 милиона евра за овај пројекат, али то никада није реализовано. Сада, вриједност тог пројекта износи између 150 и 170 милиона евра и то без реконструкције гасовода од Зенице до Сарајева, која је неопходна и која ће коштати око 50 милиона евра. Укупна дужина овог гасовода је мало мање од 180 километара. Процјене интерконекције биле су до 1,5 милијарди метара кубних годишње. Тренутна потрошња у БиХ је 300 милиона метара кубних.

&нбсп;

&нбсп;

 Шта је Нова источна интерконекција

Источна интерконекција, у суштини заједнички је пројекат Србије и Републике Српске.

Прије скоро пет година компаније “Гас-Рес” из Бањалуке и ЈП “Србијагас” потписале су споразум о изградњи овог гасовода. Тај гасовод ишао би трасом од Инђије (Србија) преко Мачванског Прњавора, који је такође у Србији, и у Републику Српску, односно БиХ би ушао код Бијељине и даље би ишао према Добоју, Бањалуци, Приједору и Новом Граду.

За разлику од Јужне интерконекције, која је практично имала обезбијеђене изворе финансирања, Источна интерконекција, која је скоро дупло дужа и износи око 350 километара, никада није имала јасно дефинисано финансирање.

Извор: Независне