Амерички пројект у БиХ од 1,5 милијарди евра: Иде ли ка Бањалуци?

Босна и Херцеговина се налази пред једном од највећих енергетских и геополитичких одлука у својој новијој историји, а пројекат Јужне гасне интерконекције могао би означити потпуни заокрет у начину на који се земља снабдијева енергијом.

О томе је за БизнисИнфо.ба говорио Зијад Бајрамовић, предсједник БХ Комитета ЦИГРЕ.

Један правац снабдијевања

Како истиче Бајрамовић, БиХ данас готово у потпуности зависи од једног правца снабдијевања – руског гаса, са годишњим капацитетом од око 600 милиона кубних метара. У пракси, то значи да држава нема стварну резервну сигурност.

Изградњом Јужне интерконекције, која би повезала ЛНГ терминал на Крку са гасним системом у БиХ, земља би добила приступ глобалном тржишту гаса, укључујући и амерички ЛНГ, чиме би се значајно смањила зависност од једног добављача.

Планирани капацитет Јужне интерконекције износи 1,5 милијарди кубних метара годишње, што вишеструко премашује тренутну потрошњу природног гаса у БиХ, која се креће око 230 милиона кубних метара годишње. Према Бајрамовићевим ријечима, ово није само техничко, већ прије свега стратешко и геополитичко питање које повећава енергетску сигурност земље и отвара простор да БиХ развија сопствену гасну инфраструктуру, па чак и да се позиционира као транзитна земља.

Три гасне електране као ослонац система

Да би се пуни капацитет гасовода искористио, планирана је изградња три савремене ЦЦГТ гасне електране укупне снаге 1.200 мегавата. Ријеч је о високоефикасним постројењима која се брзо укључују и искључују, те имају кључну улогу у балансирању електроенергетског система.

Планирана потрошња гаса за ове електране могла би достићи око милијарду кубних метара годишње, док би преостали гас био доступан за гасификацију нових подручја, индустрију и постојеће потрошаче, чиме би капацитет Јужне интерконекције био оптимално искоришћен.

Половина укупне потрошње електричне енергије у БиХ

Три планиране гасне електране требале би производити око 6 терават-часова (6 ТWх) електричне енергије годишње, што чини приближно половину укупне годишње потрошње у Босни и Херцеговини. Тиме би се искористиле око двије трећине капацитета гасовода.

Бајрамовић наглашава да гасне електране представљају прелазно рјешење које омогућава смањење емисија у односу на термоелектране на угаљ, флексибилну подршку систему у условима раста енергије вјетра и сунца, те очување стабилности током процеса декарбонизације. У регионалном контексту, Србија убрзано развија гасне капацитете, Хрватска се већ позиционирала као ЛНГ чвориште, док Мађарска интензивно ради на диверсификацији праваца снабдијевања. У таквом окружењу, упозорава Бајрамовић, БиХ не може остати енергетски изолована без озбиљних дугорочних посљедица.

Инвестиције вриједне готово 1,5 милијарди евра

Према процјенама, вриједност саме Јужне интерконекције износи око 350 милиона евра, док би три планиране ЦЦГТ електране захтијевале инвестиције од приближно милијарду евра. Када се у обзир узму и остали планирани гасоводи, попут правца Кладањ–Тузла, те пратећа инфраструктура, укупни енергетски инвестициони циклус достиже готово 1,5 милијарди евра.

Осим економске димензије, овакви пројекти имају снажан геополитички значај, јер шаљу јасну поруку међународним финансијским институцијама и стратешким партнерима да Босна и Херцеговина жели активно учествовати у стабилном и диверсификованом европском енергетском систему.

Зашто је важан крак према Бањалуци

Један од планираних кракова према Бањалуци има, према Бајрамовићевим ријечима, вишеструку улогу. Прије свега, омогућава директно снабдијевање индустријских зона и урбаних центара у Републици Српској, што је кључно за равномјерну дистрибуцију енергије и даљу гасификацију.

Осим тога, овај правац, како се истиче, представља економски повољније рјешење у односу на алтернативне опције, укључујући источну конекцију. Геополитички гледано, крак према Бањалуци, према овом ставу, додатно јача интеграцију БиХ у регионалне енергетске токове и шаље снажан сигнал инвеститорима о дугорочној стабилности мреже.

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

Извор : Независне