Zvornik: Svakodnevno svedočimo progonu i hapšenju Srba širom Republike Srpske od strane SIPA-e i suda BiH. Građane Zvornika najviše pogađa hapšenje naših komšija, jer smo svedoci tih događanja.
Juče je okupatorska čizma ponovno gazila po Zvorniku i odvela u kazamate naše borce, očeve, braću i dobre komšije uz odobrenje MUP-a Republike Srpske.
Gradom vlada strah jer se šapuće kako postoji dug spisak Srba kojima se sprema hapšenje, a vlast u Srpskoj svojim ćutanjem odobrava i ne pruža zaštitu.
Boračka – to je fiktivno udruženje koje služi vlasti i reaguje na njihovu naredbu. Koliko se zalažu za svoje saborce, najbolje pokazuje činjenica da pas lutalica ima mesečno 100KM za smeštaj u pansionu, a koliko ima demobilisani borac Vojske Republike Srpske?
Prvo se zalažem za to da svaki pojedinac koji je pravio ratne zločine odgovara, ali da li su potrebna spektakularna hapšenja i odvođenje ljudi u Sarajevo da bi se uzela izjava? Da dođu inspektori u Zvornik, svi bi samovoljno došli i dali izjave, bez da im prepadate porodice i igrate se Ramba.
Sve češće se pozivaju i doktori koji su lečili vojnike na razna saslušanja; očekuju se i pogromi ratnih kuvara ako se ovako nastavi.
Trideset godina nakon rata, osumnjičeni su stari i senilni ljudi. Kakve su to izjave i kakav je kvalitet suđenja, mogu samo misliti. Od hapšenja, oduzimanja dokumenata, stalnih odlazaka u Sarajevo, ovim ljudima je presuđeno. Zvanična presuda za njih ništa ne znači.
Kompletan tok ostavlja trag na njima, velika doza stresa i neizvesnosti od njih prave starce s sumornim licem i narušenim zdravljem. Još kad se uzme u obzir da podršku države, zbog koje ih danas proganjaju, nemaju, njima ne treba gora presuda.
Ali, kad su našeg predsednika pozvali, svi su Srbi iz SNSD-a skočili, od portira do direktora. Pozivali su radnike, svi su morali u halu, da jednoglasno kažemo: “Ne damo te, Mile srbine!”.
Postavljam pitanje Gradskom odboru SNSD-a u Zvorniku: Da li ćemo sad ustati? Da li ćemo na Memićima postaviti granicu? Da li ćemo sprečiti lov Srba u Zvorniku ili ćemo im pomoći da ih zgrnu?
Da li je jedan Mile važniji od hiljadu srpskih boraca koje čeka kazamat?
Da li je Republika Srpska uopšte država? Da li ima svoje granice? Da li čuva svoje borce ili je privatni entitet okupljen oko par porodica, koji se samo koristi nacionalnim nazivom “Srpska” da bi sačuvao svoj kapital.
Pitanja je mnogo, odgovor je jedan: heroj u ratu, meta u miru!
Piše: Nenad Bosiočić
