У посљедњих пар дана стигло ми је више порука у инбокс с малтене једним те истим питањем.
Нема потребе за спекулацијама и произвољним перцепцијама. Истина је, дао сам отказ на мјесто новинара зворничког дописништва РТРС-а.
Разлоге сам лично саопштио двјема особама које сматрам најзаслужнијим за добијену прилику, прилику на којој сам захвалан, а која ми је указана те 2014. године.
Овим путем желио бих се захвалити на сарадњи колегама из Информативно-техничког центра Бијељина, колегама из Бањалуке, колегама из Радија Републике Српске, колегама из локалних медија.
Такође, хвала на сарадњи и представницима јавних институција и установа, културног, религијског и спортског живота, представницима бројних удружења и покрета.
99 мјесеци, више од 3500 снимања, хиљаде саговорника… На свакоме је да суди како је то изгледало, шта није било добро и слично…
На крају, поносам сам на двије ствари.
Поносам сам што сам макар и минимално дао допринос да се чује за бројне хуманитарне акције и потребе лица са маргине друштвене љествице, а исто тако и на то што ми је образ чист, што свакога могу погледати у лице у граду.
Сваки крај је кажу нови почетак. Вјерујем да је тако и у мом случају.
Живи били!
Marko Mihajlović
