Pojave se tako likovi na važnim mestima koji preziru drveće, biljke, jednostavno sve što miriše, prečišćava i pravi hlad.
Verovatno ste se zapitali kako nekome može smetati u moru betona i željeza poneko stablo, živa ograda ili cveće?
Istraživao sam, više je uzroka koji bi to mogli objasniti, počećemo od Hilofobije.
Hylophobia – strah od drveća uključuje iracionalan strah od drveta ili šume. Često je uzrokovana predstavljanjem strašnih, misterioznih šuma u filmovima i bajkama. Mnogi oboleli ne uspeju da prevaziđu ovaj strah, svaka šetnja u živopisnom ambijentu može izazvati anksioznost, a ekstremnu nervozu stvara i sama pomiso na drvo.
Drugo objašnjene bi moglo biti da je uspešan biznismen, u prošlosti radio u šumi, valjao trupce i danas želi to da zaboravi, pa kad vidi stablo, odmah želi da ga uništi jer ga podseća na teške početke u karijeri.
U normalnim zemljama obično se na rukovodeća mesta dolazi sa prestižnih univerziteta, dok kod nas uz pomoć politike dolaze ljudi sa brente u direktorske fotelje. Put od trupca do olovke jako je trnovit i na njemu se ličnost menja, stiču se razne fobije i takva osoba se mora kontrolisati kroz nadležne institucije ili recimo Ekologe u ovom slučaju.
Odmah da se ogradim, ne mislim na sečenje i uređenje topola pored reke Drine, jer smatram da su davno trebale da se urede, jer svako stablo u Gradskoj zoni, visočije od 6m je opasno po bezbednost građana.
“Polako komšije! Ne može samo da se uđe, da se ruši tuđe, lepo sam im rekao”, Đorđe Balašević
Piše: Nedeljko Bosiočić
