Vanja Drljević (24) iz Zvornika i Miloš Vuković (25) iz Novog Sada drugari su od početka studija medicine, zajedno su prošli kroz skoro sve nagrade i stipendije tokom akademskih godina, a na kraju su diplomirali na isti dan, u roku, i to oboje sa prosekom 10,0.
Za razliku od velikog broja svojih kolega koji posle studija medicine posao traže u inostranstvu, Vanja i Miloš ne žele iz Srbije, iako su među najperspektivnijim mladim lekarima u našoj zemlji. S obzirom na njihove uspehe, brojne nagrade koje su osvojili i znanje koje su pokazali na studijama, ukoliko im se ne ostvari želja da se profesionalno ostvare u Srbiji, trebalo bi sve da nas bude sramota.
Vanja i Miloš su studenti kakvi se pojavljuju jednom u nekoliko generacija. Iako se prosek 10,0 na bilo kom fakultetu, a pogotovo na medicini, koja važi za jedan od težih, obično vezuje za nekog ko je štreber, u razgovoru sa Vanjom i Milošem nikome ne bi palo na pamet da ih tako nazove. U šali kažu da su se ipak upoznali baš onako “štreberski”, u čitaonici, učeći anatomiju.
– Miloš je momak moje najbolje drugarice koja će mi biti kuma, tako da uskoro postajemo i kumovi. Studiranje je bilo teško, barem smo mi tako tada mislili, bukvalno svaki minut je bio isplaniran, ali sada kada smo stigli u ove prave životne borbe, borbe oko egzistencije i traženja posla, studiranje deluje mnogo lakše. Bili smo jedno drugom više psihička podrška nego što smo se međusobno pomagali u učenju, ali zbog dobrog planiranja bilo je vremena za sve, i za druženja i putovanja – kaže Vanja. Ona dodaje da su im se putevi malo razdvojili posle diplomiranja prošle godine.
– Volontiram od avgusta na Institutu za kardiovaskularne bolesti Klinike za kardiologiju u Sremskoj Kamenici. Volela bih tamo da se zaposlim i nastavim usavršavanje jer volim da lečim i pomažem ljude. Želja mi je, kao i Milošu, da predajem i na fakultetu, jer smo se mnogo bavili naučnoistraživačkim radom – kaže ona.
Miloš uskoro počinje da volontira u Centru za imidžing dijagnostiku Instituta za onkologiju.
– Zajedno smo upisali i doktorske studije, smer klinička istraživanja. Dobili smo stipendiju uz 18 najboljih studenata medicine u Srbiji. Na testu retencije znanja koji obuhvata čitavo do sada naučeno gradivo, Vanja je bila prva, a ja drugi. Želja mi je da nastavim život u Srbiji – rekao je Miloš, koji i na doktorskim studijama drži prosek 10.
S obzirom na to da dobar deo njihovih vršnjaka već tokom studija uči nemački i planira da ode iz zemlje, postalo je već neobično da dvoje mladih doktora, pogotovo sa ovakvim veštinama, ne žele tim putem.
– Ne pada mi na pamet da odem, kao ni Vanji. To bismo shvatili kao poraz. Nadam se da ćemo imati priliku da nastavimo dalje usavršavanje u Srbiji i da ću u svojoj zemlji uspeti da dostignem svoj maksimum – zaključio je Miloš.
Iako su životno opredeljeni za medicinu, lečenje i spasavanje života, i Vanja i Miloš imaju brojna druga interesovanja. Vanja posebno izdvaja to što voli da svira gitaru, a Miloš da igra basket.
Nagrade bez broja
Nagrade i priznanja ovo dvoje mladih ljudi gotovo je nemoguće pobrojati. Između ostalog, dobitnici su nagrade Fonda “Slađanja Đorđević” za najbolje studente medicine, nagrade Novosadskog univerziteta, Društva lekara Vojvodine i Srpskog lekarskog društva. Vanja je pre fakulteta osvojila prvo mesto na Olimpijadi nauke u Sankt Peterburgu. Zajedno su na trećoj godini bili na praksi na Moskovskom univerzitetu “Lomonosov”, a Vanja je četvrtu godinu provela u Nemačkoj na prestižnom Univerzitetu u Grajfsvaldu, odakle se vratila sa pohvalom mentora za najbolje urađen rad koji je do tada pročitao.
Blic RS(Arhiva)
