Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas slave dan Svetog velikomučenika Dimitrija, u narodu poznatiji kao Mitrovdan.
Sveti velikomučenik Dimitrije rodio se u Solunu, za vreme cara Maksimilijana (vladao krajem trećeg i početkom četvrtog veka), kao jedino dete veoma pobožnih ljudi. Otac mu je bio solunski vojvoda i tajno je verovao u Hrista, ne usuđujući se da javno ispoveda hrišćanstvo, zbog progona hrišćana.
Car Maksimilijan postavio ga je za carskog namesnika grada Soluna, sa zadatkom da očisti tu oblast od hrišćana, ali je Dimitrije počeo javno da propoveda hrišćanstvo, preneo je Tanjug.
Saznavši da je namesnik Dimitrije hrišćanin i da je mnoge, ne odvratio nego preobrazio u hrišćanstvo, car se naljutio i bacio ga u tamnicu.
Po naređenju cara Maksimijana Dimitrije je izboden kopljima usred molitve, a njegovo telo je bačeno. Hrišćani su ga tajno uzeli i sahranili na mestu gde se kasnije velikaš iz Ilirije, po imenu Leontije, izlečio od teške bolesti, a u znak zahvalnosti na grobu je podigao crkvu.
Sveti Dimitrije se smatra zaštitnikom Soluna, jer je spasao grad od neprijateljske vojske, isceliteljem bolesnika i nevoljnika. Rusi ga takođe slave i smatraju ga za pokrovitelja i zaštitnika Sibira.
I svi pravoslavni hrišćani slave Svetog Dimitrija, verujući u njegove isceliteljske moći.
Kod Srba je Mitrovdan jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima.
U srpskom narodu Mitrovdan se smatra za hajdučki rastanak i vreme početka zime. Na Mitrovdan su se, naime, hajduci rastajali da bi kod jataka proveli zimu i ponovo su se sastajali o Đurđevdan sledeće godine. Tako je i nastala krilatica Mitrovdanak – hajdučki rastanak, Đurđevdanak – hajdučki sastanak.
Prema narodnom verovanju, ako danas pada sneg, snežni prekrivač će se zadržati sve do aprila.
Ako je danas oblačno, zima će biti topla, a ako je vedro, prema narodnom verovanju, predstojeća zima biće oštra.
