Mada je to zakonom zabranjeno, kupovina i prodaja glasova tokom izbora u BiH je svakodnevnica. Što je sredina ruralnija, a trka tijesnija , izborna pijaca je jača.
Građani, ali i političke partije su pristale na to pravilo kupovine glasova i to se više ne krije. Spiskovi sa ukućanima počnu da se prave mjesecima prije izbora i obilaze se lideri, trguje se.
Malo mudriji uspiju da završe posao, fasade, rasvjetu, puteve seoske i slično, ali većina novca završi u kladionicima i kafanama. Grad živi par dana posle izbora, troši se, lumpuje se, dupla se sve dok ima kredita u kasi, a onda zavlada nezodovoljstvo i apatija.
Zvorničani koji trguju glasovima ne kriju nezadovoljstvo što je u Zvorniku samo jedan kandidat, što neće biti kupovine, jer je Bojanu Ivanoviću potreban samo jedan glas da pobjedi.
Došli su do zaključka da je politika u Zvorniku ugrožena i da nema opozicije i plaše se za sve naredne izborne cikluse, jer mnogi nisu fasade,ograde, placeve završili a ovi se dogovaraju, umjesto da kupuju glasove.
Drina meda
